Opservatorija „Aresibo“ zatvorena je od avgusta, nakon što je pomoćni kabl pukao i napravio pukotinu na paraboličnoj anteni. Onda je glavni kabl pukao početkom novembra, što je podstaklo Nacionalnu fondaciju za nauku da nekoliko nedelja kasnije saopšti da planira da prekine rad radio-teleskopa zbog prevelike štete. Do skoro je bio najveći radio-teleskop na svetu i funkcionisao je više od pola veka.
Lokacija Portorika u blizini ekvatora omogućavala je „Aresibu“ da posmatra sve planete u Sunčevom sistemu. Sada kad ga nema, njegov posao će preuzeti novoformirani kineski teleskop FAST.
Značaj šezdestogodišnjeg radio-teleskopa
Radio-teleskop „Aresibo“ izgrađen je između 1960. i 1963. godine. Opservatorija je delovala kao američki Nacionalni centar astronomije i i njome je upravljao američki Univerzitet Kornel. Mnoga bitna astronomska otkrića su se dogodila u „Aresibu“, a upotrebljavan je i u svrhe vojne špijunaže u vreme Hladnog rata.
Godine 1974. je iz „Aresiba“ je poslata trominutna radio-poruka u svemir u smeru M13 i na taj se način obeležio rad na usavršavanju radio-teleskopa. Poruku je u osmislio dr Frenk Drejk, a napisana je u binarnim brojevima.
Poruka sadrži sličicu čoveka, samog teleskopa, podatke o Sunčevom sistemu, delove formule DNK, kao i neke od formula hemijskih jedinjenja značajnih za život na Zemlji. Treba da stigne na odredište za nekih 25.000 godina.
Radio teleskop „Aresibo“ je 1999. započeo da skuplja podatke za projekat SETI (Potraga za vanzemaljskim oblicima života).
„Aresibo“ u ključnoj epizodi „Dosijea Iks“
Ova opservatorija je bila lokacija snimanja za više filmova. Između ostalog „statirao je“ u filmu o Džemsu Bondu „Zlatno oko“, viđen u filmu „Kontakt“, seriji „Dosije Iks“...
U možda najpoznatijoj epizodi „Dosjea Iks“ pod naslovom „Mali zeleni ljudi“, američki senator šalje Foksa Moldera u opservatoriju s ciljem da istraži kontakt sa vanzemaljskim životom. U napuštenoj opservatoriji u „Aresibu“ oprema se iznenada aktivira, što ukazuje na odgovor vanzemaljske inteligencije. Kada su dokazi sakupljeni, opservatoriju je morala uništiti grupa vladinih agenata da bi sprečila javnost da otkrije istinu.
Svet tuguje za „Aresibom“, a mnogima je neobjašnjiv ovakav ishod
Brojni naučnici i građani Portorika tugovali su zbog rušenja radio-teleskopa, a neki su čak tokom intervjua briznuli u plač. Na društvenim mrežama ljudi osim što se opraštaju od teleskopa već imaju razna tumačenja ovog događaja. Svakako je da su se i kvarovi i rušenje desili u veoma kratkom roku.
Jedni smatraju da je unapred osmišljeno kako bi se napali nauka i obrazovanje, kao i da nedostaje novac koji je 2019. obećan za popravku.
The PR student movement cautioned against the impact of privatization, austerity measures, stifling & sidelining of science, school closures, and other attacks against science and education. A building had to collapse for many to see the collapse of infrastructure.
— Fernando Tormos-Aponte (@fernandotormos) December 1, 2020
Drugi smatraju da su ga nepopravljivo oštetili uragani i zemljotresi.
No, the telescope was damaged by hurricanes and earthquakes and it was determined that is was too unstable and risky to fix.
— Koz (@HHI_Golf_Guy) December 1, 2020
A jedan zanimljiv tvit je glasio:
„Američki radio-teleskop ’Aresibo‘ u bezizlaznom stanju propasti (donja slika). Kineski brzi radio-teleskop je mnogo puta veći od svakog drugog (uključujući ugašeni ’Aresibo‘) i poseduje najsavremeniju tehnologiju (gornja slika) za prijem signala iz većeg dela univerzuma.“
America's highly touted Arecibo radio telescope in a hopeless state of ruin (bottom image).
— Robert N. Schlesinger (@RobertNSchlesi1) November 29, 2020
China's Fast radio telescope is many times larger than any other (including defunct Aredibo) & has state-of-the-art technology (top image) to receive signals from much of the universe. pic.twitter.com/jPjljb9Xme
Svakako se korisnici interneta bave upoređivanjem oba teleskopa i ispostavilo se da kineski teleskop ima mnogo prednosti, ali i neke manjkavosti u odnosu na teleskop u Portoriku.
„’Aresibo‘ je imao nekoliko radara za jonosferske studije. Ovi moćni predajnici su preveliki i teški za FAST-ovu malu kabinu prijemnika, pa neće moći da učestvuje u planetarnoj odbrani“, bio je jedan od tvitova.
Cant the FAST telescope do this or is it a different type of instrument? https://t.co/fAcswsCdDk
— 🅲🆁🆄🅴🅻 (@Cruel_Coppinger) December 1, 2020
Pročitajte i: