Irina Antonova, koja je Muzej „Puškin“ pretvorila u legendu, rodila se 20. marta 1922. godine u Moskvi. U detinjstvu je četiri godine živela s roditeljima u Nemačkoj, a posle dolaska nacista na vlast 1933. godine porodica se vratila u Sovjetski Savez.
Antonova je 1940. godine počela da pohađa Institut za filozofiju, književnost i umetnost. Kada je počeo Drugi svetski rat, prošla je obuku za medicinsku sestru i od 1942. godine radila u bolnici u Krasnoj Presni.
Tokom rata Institut za filozofiju, književnost i umetnost se spojio s Moskovskim državnim univerzitetom (MDU), a Antonova je 1945. završila Odsek za istoriju umetnosti na Fakultetu za istoriju MDU. Tada je dobila poziv da radi u Muzeju „Puškin“. Oblast njenih naučnih istraživanja bila je umetnost Italije u epohi renesanse.
Zlatne godine Muzeja „Puškin“
Direktor Muzeja „Puškin“ Aleksandar Zamoškin je 1961. godine, pred odlazak u penziju, predložio starijem naučnom saradniku Irini Antonovoj da stane na čelo te ustanove.
Uz nju je počeo procvat muzeja. Organizovana je izložba sovjetskog slikara Aleksandra Tišlera, a potom izložba Anrija Matisa.
Antonova je ostvarila ideju o proširenju muzeja, pa su se tako pojavili Muzej impresionista, Muzej privatnih kolekcija, Dečji centar. Više od trideset godina u Muzeju „Puškin“ se održavaju čuvene „Decembarske večeri“, koje su zamišljene zajedno sa Svjatoslavom Rihterom.
„Buržoaska umetnost“ i nepodobni umetnici
Godine 1974. pod rukovodstvom Antonove reorganizovana je stalna postavka Muzeja „Puškin“, čime je ta muzejska ustanova postala prva u Sovjetskom Savezu u kojoj je domaća umetnost izlagana naporedo s inostranom.
Iste godine Antonova se sukobila s rukovodstvom Ministarstva kulture zbog odluke da oslobodi sale prvog sprata muzeja za kolekciju zapadnog slikarstva iz zbirki mecena Sergeja Ščukina i Ivana Morozova. Stvaralaštvo majstora kao što su Renoar, Sezan, Gogen sovjetske vlasti su smatrale „buržoaskim i štetnim“.
Prema rečima Antonove, tih godina su u „podrumima ležale prvoklasne stvari — gotovo ceo Muzej zapadne umetnosti“.
„Mona Liza“ u Moskvi
Visoka reputacija Antonove u muzejskoj zajednici omogućila je muzeju da predstavlja jedinstvena remek-dela svetskog slikarstva iz najvećih umetničkih zbirki, koje izuzetno retko napuštaju svoje matične zemlje. Među njima su „Sveta porodica“ Andree Mantenje (Državna zbirka Drezdena), „Portret neznanca sa sivim očima“ Ticijana (Galerija Palatina, Firenca) i „Mona Liza“ Leonarda da Vinčija (Luvr).
Pojavljivanje Da Vinčijevog remek-dela u Moskvi izazvalo je neverovatnu pomamu — ljubitelji umetnosti su dežurali na prilazima muzeju da bi se 15 sekundi zadržali ispred jednog od najpoznatijih portreta u istoriji čovečanstva. Za dopremanje „Mona Lize“ u Sovjetski Savez bilo je potrebno da se izradi neprobojni sanduk, kao i ogromna, višemilionska suma novca.
Antonova je u muzeju organizovala najveće međunarodne izložbe — „Moskva—Pariz“, „Moskva—Berlin“, „Rusija—Italija“, „Modiljani“, „Tarner“, „Pikaso“ i mnoge druge. Najveći događaj za sovjetske građane bila je izložba avangardnih radova „Moskva—Pariz“ 1981. godine, na kojoj su bili predstavljeni radovi „nepodobnih“ Maljeviča i Kandinskog.
Muzejski grad
Irina Antonova je inicirala formiranje radne grupe za pripremu koncepcije razvoja muzeja, stvaranja „muzejskog grada“, o kojem je sanjao osnivač Muzeja „Puškin“ Ivan Cvetajev. Za rekonstrukciju muzeja bio je angažovan jedan od vodećih svetskih arhitekata ser Norman Foster iz Velike Britanije.
Pod rukovodstvom Antonove bio je pripremljen program za obeležavanje stogodišnjice Muzeja „Puškin“ 2012. godine, koji je finansirala ruska vlada.
U aprilu 2013. godine Irina Antonova, koja je mesec dana ranije proslavila 91. rođendan, imenovana je za glavnog kustosa državnih muzeja Rusije, a u julu je napustila funkciju direktora Muzeja „Puškin“ i postala njegov počasni predsednik.
Irina Antonova je bila član Ruske akademije umetnosti, počasni član Međunarodnog saveta muzeja pri Unesku i dobitnik brojnih državnih i inostranih nagrada.
Putin veoma cenio rad i znanje Irine Antonove
„Smrt Irine Antonove je žalostan događaj. Putin je veoma dobro poznavao, mnogo puta je bio kod nje u muzeju, cenio je njena duboka ekspertska znanja. I predsednik je duboko potresen u vezi s tim“, rekao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
„Irina Antonova bila je istinski pregalac muzejskog rada, blistavi istoričar umetnosti, predivan čovek, duša koja je od srca radila za rusku kulturu“, navela je u telegramu povodom njene smrti predsednica Saveta Federacije Valentina Matvijenko.
Prema njenim rečima, zahvaljujući Irini Antonovoj, Muzej „Puškin“ je postao savremeni prosvetiteljski centar, riznica svetskih umetničkih remek-dela.
