Ovo kaže za Sputnjik ekonomista Božo Drašković povodom najavljene privatizacije preostalih preduzeća u Srbiji.
Vrata koja je za privatizaciju „Petrohemije“ otvorio ruski „Gasprom“, tako što je nedavno sa našom stranom formirao tim koji će se time baviti, pokrenula su ovih dana i pitanje privatizacije ostalih firmi koje na to čekaju.
Takvih je ukupno 78, a na tu obavezu nas je nedavno podsetio i MMF. Prema informacijama objavljenim na sajtu Ministarstva privrede, od tih 78 preduzeća samo za jedu firmu je u toku javni poziv, dok su preostalih 77 u postupku analize i pripreme javnog poziva.
Kakvo interesovanje za njih postoji, pokazaće upravo javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti. Trenutne procene su da bi u proces privatizacije moglo da uđe 38 preduzeća, dok bi se za njih 40 kupac najverovatnije tražio iz stečaja.
Brojna preduzeća mogla bi da dobiju vlasnike tokom korone
Ministarka privrede Anđelka Atanasković najavila je da je planirano da u idućoj godini bude objavljen javni poziv za 12 preduzeća za koja se smatra da bi mogli da nađu strateške partnere. Ostali su u težem položaju jer imaju nerešena imovinsko-pravna pitanja, pa tu i država mora da pomogne.
Ove godine je i korona zaustavila proces privatizacije. Pre njenog izbijanja, u planu je bilo da se oglasi prodaja MSK Kikinda, „Petrohemije“ Pančevo, „Laste“ Beograd, „Jat apartmana“ Kopaonik, „Jadrana“ Nova Gajdobra, „Krušika plastika“ Osečina, „Rudnika“ Kovin, „Jugoslovenskog rečnog brodarstva“, „Severtransa“ Sombor, IP „Rad“ Beograd… Zato se postavlja pitanje u kojoj meri je u situaciji kada se kraj pandemiji još ne vidi, moguće naći adekvatnog kupca.
„Loše okolnosti su pad ekonomske aktivnosti uslovljen pandemijom virusa i nema prostora za neki značajniji proces privatizacije. Postoje načini da se obavlja privatizacija i u ovakvim okolnostima, ali se postiže niža cena, odnosno veći efekat za kupca, jer svaki kupac računa svoju ekonomsku isplativost i neophodan vremenski period prilagođavanja“, objašnjava Drašković za Sputnjik.
Na pitanje šta bi u sadašnjim okolnostima trebalo da bude uspešna privatizacija od koje će svi imati neku korist, on ističe da bi korist za državu bila da ide najkraćim putem kako ne bi morala da izdvaja sredstva za podršku tim preduzećima, što bi značilo manji pritisak na budžet. Interes radnika je, kaže, ako je moguće da se udome i da makar neki imaju mogućnost da rade.
Neće se tražiti kupac pošto-poto
Ministarka Atanasković je ovih dana posetila „Simpo“ i „Jumko“, dve firme koje su na spisku za privatizaciju za koje se smatra da imaju izgleda da nađu strateške partnere. Ona je u Vranju napomenula da „Jumko“ nije na teretu države, da se sam izdržava i da zato nije nužno da se odmah pošto-poto traži kupac, već da se nađe adekvatan koji bi omogućio bolje uslove i dodatno zaposlio mlade ljude.
To će očigledno i biti logika pravljenja liste prioriteta za privatizaciju.
Drašković je pak uveren da bi za neka od tih preduzeća mogao da bude raspisan konkurs za profesionalni menadžment koji bi ih revitalizovao i praktično doveo u bolju kondiciju dok ne otpočne postupak privatizacije.
Gde su toliki menadžeri
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji smatra da je bila pogrešna dugogodišnja mantra — privatizuj da bi bilo efikasno.
„Morate da imate strategiju šta država treba da zadrži za sebe i pod svojom kontrolom i na koji način, bez obzira šta MMF kaže. Posle nekoliko godina, MMF će kazati nešto drugo kada se promene okolnosti. Ali ovo otvara jedan drugi aspekt i drugo pitanje. Neverovatno je da mi školujemo toliko stručnjaka za menadžment na raznoraznim fakultetima, a da nismo u stanju i nismo sposobni da formiramo uspešan menadžment u nekim od mogućih preduzeća pre privatizacije“, ističe Drašković.
On, takođe, smatra da će i potencijalni kupci preostalih firmi, pogotovo u vreme pandemije, tražiti za sebe i veće pogodnosti i verovatno, kao i u slučaju investicija, da u naredne dve-tri godine država pomogne opstanak radnih mesta sa pet ili deset hiljada evra po zaposlenom.
Drašković ističe da bi valjalo videti koji su stvarni efekti tih državnih subvencija i da bi trebalo sprovesti ozbiljno istraživanje da bi se videlo gde su bile greške, gde nisu, šta je dobro urađeno, a šta nije, što bi bilo od pomoći pri preduzimanju narednih koraka.
