Kada smo Prvi svetski rat nazvali Prvim svetskim ratom? Sigurno ne pre nego što smo imali drugi. ‘Kada je Prvi svetski rat završen, onda možemo imati Drugi’. U stvari, u periodu između svetskih ratova, prvi sukob nazivan je Veliki rat, piše Kendrik u autorskom tekstu za RT.
On navodi da smo u aprilu imali Veliki talas kovida 19, a sada smo prešli na drugi talas. U ovom slučaju, međutim, stručnjaci su znali da ćemo imati drugi talas i pre nego što smo imali prvi. Sada se čini da smo upozoreni na treći talas, kako je istaknuto u članku nedavno objavljenom u Gardijanu:
„Vladini stručnjaci su upozorili da bi popuštanje mera tokom Božića moglo da dovede do trećeg talasa pandemije, sa povećanim prenosom i smrtnim ishodima“.
Šef britanske diplomatije Dominik Rab i mejnstrim mediji raspiruju strah upozoravajući da ljudi moraju da poštuju striktne nove mere koje stupaju na snagu ove nedelje u Engleskoj.
To otvara nekoliko pitanja. Da li zaista imamo i drugi talas? Ili je to samo potisnuti prvi talas koji ponovo izbija?
Engleski ekspert analizirao je podatke iz sveta u, kako kaže, sve nejasnijoj situaciji.
On navodi da, ako posmatrate svaku zemlju pojedinačno, možete pretpostaviti da je prvi talas korone bio u proleće 2020. godine, a sada se virus vratio, u drugom talasu.
Analizirajući podatke o novozaraženima u Velikoj Britaniji, ona kaže da se čini se da je drugi talas mnogo veći od prvog. Međutim, on navodi da je u početku mnogo manje ljudi testirano. Grafikon smrtnih slučajeva u Velikoj Britaniji je obrnut. U prvom talasu bilo je znatno više smrtnih slučajeva nego u drugom.
Posmatrajući podatke iz Češke, on zaključuje da u toj zemlji nije ni bilo prvog talasa, već su imali samo drugi talas. Kako napominje, njihov drugi talas je zapravo njihov prvi talas. Šta im se dogodilo u martu i aprilu? U jednom trenutku su tvrdili da je njihov fantastičan uspeh u suzbijanju korona virusa zbog nošenja maski, ali o tome se sada ne govori toliko.
Podaci iz Japana, kako tvrdi engleski lekar, pokazuju da oni nikada zapravo nisu imali ni prvi, ni drugi talas. Imali su čudan skok krajem aprila (pretpostavlja da je ovo bilo „sustizanje“ podataka). Sve što su od tada imali je nekoliko skokova. Stopa smrtnosti po glavi stanovnika u Japanu je pedeseti deo stope smrtnosti u Velikoj Britaniji, a pritom nisu bili „zatvoreni“ nijednom.
Navodi da je Japan svoje podatke obrazložio visokim procentom nošenja maski, ali autor ističe da sada svi nose maske u Velikoj Britaniji, i to nije napravilo ni najmanju razliku.
On se potom pita – šta se dešava sa Kinom, zemljom u kojoj je sve, kako nam kažu, počelo?
Ako i postoji drugi talas, čini se da nije previše velik, navodi on i dodaje da u Kini sada skoro i da nema mera koje su na snazi, a turisti šetaju Kineskim zidom.
Ukoliko pogledamo najkontroverziju zemlju – Švedsku, koja je, kao što znamo, osuđivana za neodgovorno ponašanje zbog nepoštovanja strogih mera koje su uvedene u ostatku Evrope, čini se da se tamo drugi talas završava, navodi engleski lekar.
„Ajvor Kamings, stručnjak za hronične bolesti i gojaznost, nedavno mi je ukazao na dve važne stvari. Prvo, čini se da je jasno da je virus korona sezonski, kao što se i očekivalo. Smirio se tokom leta, a vratio se na jesen - barem u nekim zemljama. Bilo je očekivano da se vrati, kao što to čini većina respiratornih virusa. Drugo, talasi će imati isti obrazac kao kada bacite kamenčić na površinu vode. Prvi odskok je visok, drugi niži, a svi naredni odskok još niži, sve dok kamen ne ostane bez „energije“ i ne potone“, navodi Kendrik.
On dodaje da se ovo dešava kada novi virus prvi put pogodi čovečanstvo, jer nema otpora pošto ranije niko nije bio zaražen.
