Film „Dara iz Jasenovca“ reditelja Predraga Gage Antonijevića u konkurenciji je za 93. nagradu „Oskar“ Američke akademije filmske umetnosti i nauke, saopštio je Filmski centar Srbije.
Na vest o tome scenaristkinja filma Nataša Drakulić za Sputnjik kaže da im mnogo više znači što će film imati svetsku distribuciju.
„Od trenutka kada smo dobili priliku za svetsku distribuciju zahvaljujući ’101 Studios‘, dobili smo priliku da svet čuje o svemu što se dešavalo u Jasenovcu. Kandidat sa Oskara meni ništa ne znači, niti bilo kome od članova ekipe. Radili smo od srca, besplatno kao i prethodni film ’Zaspanka za vojnike‘. Divno je, krasno, drago nam je zbog ove vesti“, naglašava Drakulićeva.
Holivudska distribucija prilika da svet vidi Jasenovac
Snimana na osnovu autentičnih svedočanstava preživelih logoraša, drama i prvi igrani film na temu logora Jasenovac osvrće se na period 1942. godine, kada posle velike ustaško-nemačke ofanzive na Kozari lokalno stanovništvo masovno završava u koncentracionim logorima.
Među njima je i dvanaestogodišnja Dara sa majkom i dva brata. Darinu majku i starijeg brata ubijaju, a misija njenog života postaje da sačuva život mlađeg brata u neljudskim uslovima, gde deca svakodnevno umiru od bolesti i gladi i gde ih surovo ubijaju.
Hrabra emotivno snažna drama
Komisija koja je odabrala film „Dara iz Jasenovca“, ocenila je da je to emotivno snažna drama koja se bavi istorijskom traumom, nudeći pre svega poštovanje prema žrtvama.
„Tema je izuzetno značajna, bolna i traumatična, pri čemu je film izbegao zamku da se ponovo probude aveti prošlosti, jer nije stavljen u politički diskurs. Tragične okolnosti nisu predočene u kontekstu opšteg zločina, već je tragedija personalizovana. Zločin ima svoje ime i prezime, tako da se film ne bavi brojkama i opštim mestima, već pojedinačnim sudbinama, stvarajući na taj način veoma sugestivnu sliku tragedije koja se dogodila“, istakli su članovi komisije.
Komisija smatra da je bila potrebna velika hrabrost celokupne autorske ekipe da se prihvati tako delikatne teme.
„Ja sam u Hrvatskoj ostavila grobove. Kuću su mi palili tri puta, pa mogu i četvrti put, a prete mi. Meni to više nije važno. Od 1995. i Oluje kada sam izbegla, izgubila sam sve na ovom svetu, tako mogu samo da mi prekopaju grobove ljudi koji su mi u životu značili, pa nek to i rade“, kaže Nataša Drakulić.
Najveći profesionalni i životni izazov
Reditelj Predrag Gaga Antonijević, koji je trenutno u Los Anđelesu, ranije je za Sputnjik istakao da je film „Dara iz Jasenovca“ njegov najveći profesionalni i životni izazov.
„Sve što sam do sada radio, ali i od sad, merim i meriću tim filmom“, istakao je Antonijević.
Reditelj ostvarenja „Spasilac“ i „Zaspanka za vojnike“ istakao je i da su, radeći na filmu, tražili način kako da sve te smrti u Jasenovcu, a bilo ih je mnogo, prikažu tako da bude donekle gledljivo, do granice izdržljivosti publike.
„Mislim da smo našli način da to uradimo, da bude uzbudljivo i emotivno i potresno. O mogućim preteranostima, naročito grafičkim, veoma smo vodili računa, jer tu mora da postoji mera stvari. Mislim da smo pronašli estetiku, zahvaljujući pre svega talentu glumaca, emociji sa kojom su neke scene odigrane. Oni su najviše pomogli da tih grozota vidimo manje, a da ih osetimo više i snažnije“, naglasio je Antonijević.
Svet treba da sazna o ovom zločinu
Da je priča o ovom zločinu nešto sa čime svet treba upoznati, bez obzira što je od jasenovačkog užasa prošlo sedam i po decenija, smatra i Dobrivoje Tanasijević — Dan Tana, član Američke akademije filmske umetnosti i nauke, koji je na predlog Filmskog centra Srbije bio u komisiji koja je odabrala ostvarenje „Dara iz Jasenovca“ za srpskog kandidata za Oskara.
„Prošlo je 75 godina od oslobađanja logora Jasenovac, od te tragedije koja je zaista bila svetska. Dok sam odrastao u Jugoslaviji, nisam je bio svestan, zato što se to krilo. Zato je veoma važno da prvi igrani film na ovu temu bude iskren. I ako se napravi takav, iskren film, uradiću sve da pomognem u njegovoj distribuciji u svetu“, rekao je ranije za Sputnjik Dan Tana, filmski producent.
Distribucija zavisi od epidemije
U komisiji koja je odabrala film „Dara iz Jasenovca“ bili su i Miroslav Lekić (u ime Udruženja filmskih umetnika Srbije), dr Ivana Kronja i Tanja Bošković (po predlogu AFUN-a), Sandra Perović (u ime Upravnog odbora FCS-a), Dara Džokić (Udruženje filmskih glumaca Srbije) i Dejan Lutkić (po predlogu FCS-a).
U glavnoj ulozi devojčice Dare našla se Biljana Čekić, a ostale uloge najmlađih zarobljenika poverene su Marku Pipiću, Nikoli Radulju, Rajku Lukaču, Anđeli Janjić, Angelini Docić, Luki, Jakovu i Simonu Šaranoviću.
Vodeće uloge u filmu igraju glumci iz Republike Srpske Anja Stanić Ilić, Zlatan Vidović, Nikolina Friganović, Sandra Ljubojević, Željko Erkić i Goran Jokić, dok su glumačku ekipu iz Srbije činili Marko Janketić, Igor Đorđević, Nataša Ninković, Bojan Žirović, Jovo Maksić, Radoslav Rale Milenković, Vuk Kostić, Tatjana Kecman, Petar Zekavica, Jelena Grujičić, Bogdan Bogdanović i mnogi drugi.
Filmska priča o stradanju srpske dece u ustaškim logorima NDH tokom Drugog svetskog rata trebalo je da ima premijeru 22. oktobra, pa je ona odložena zbog pandemije.
Novi datum koji se pominje je 22. april, na 76-godišnjicu proboja jasenovačkih logoraša, ali sve će zavisiti, kako kaže Nataša Drakulić, od epidemiološke situacije.
Pročitajte još:
