On upozorava da preti opasnost da u naredne tri godine neće imati ko da radi u toj privrednom sektoru jer nedostaju i druge zanatlije.
Rodić za Tanjug kaže da varioci nedostaju i u drugim industrijskim granama, a da u Beogradu ima svega nekoliko argonskih zavarivača sa licencom, dok je elektro i klasičnih varilaca nešto više, ali da su oni samo kap u moru kada se ima u vidu planirana izgradnja.
„Kada bismo imali 100.000 zanatlija, svi bi odmah našli posao u Nemačkoj i drugim evropskim zemljama gde su stalno otvoreni konkursi za naše ljude“, smatra Rodić i kaže da, recimo, srpski keramičari i podoliteri u Berlinu zarade i do 4.000 evra mesečno ako rade i prekovremeno.
Kao primer tog trenda navodi više od 20 zavarivača Fabrike vagona Kraljevo koji su otišli na rad u Irsku.
„Tamo, osim redovne plate dobijaju nagradu za prekovremeni rad, kao i besplatan stan, jedan obrok dnevno i prekvalifikaciju i dokvalifikaciju o trošku poslodavca“, navodi Rodić i skreće pažnju na to da su niske nadnice u našim građevinskim firmama posledica toga što država daje poslove stranim kompanijama koje naše građevinare uzimaju kao podizvođače, te za radnike ostaje malo novca.
Kada je reč o finansijskim motivima za odlazak naših radnika direktor Instituta Goša Mirko Ličina napominje da je Srbija još uvek zemlja sa relativno jeftinom radnom snagom, te da uslovi kod nas, pre svega tržišni, nude relativno niže zarade u odnosu na zarade koje se ostvaruju u inostranstvu.
„Ima niz prednosti ako radite u svojoj zemlji ili radite u inostranstvu, ali kada govorimo o ličnim materijalnim uslovima onda je situacija takva“, dodaje Ličina.
Kaže da Goša pomaže svojim obučenim kadrovima da se zaposle u domaćim firmama i da su veoma uspešni u tome, te da veliki broj njih zaista radi u domaćim kompanijama, ali on smatra da je ipak potrebno mnogo intenzivnije obučavanje zarad zadovoljavanje potreba tržišta.
„Mislim da se uslovi i kod nas popravljaju za zanimanje zavarivač. Nije isto raditi u inostranstvu i u Srbiji bez obzira kakve su uslovi u inostranstvo. Ako ste u svojoj zemlji sa porodicom i sa svojim ljudima u okruženju nije u pitanje samo materijalna strana, već i druga strana koja zadržava ljude ovde“, objašnjava Ličina.
Smatra i da zavarivači sa iskustvom i ovde stiču bolje uslove u ovoj profesiji što je, kako kaže, veoma značajno i dragocenu za tu struku.
S druge strane, problem nedostatka zavarivača na tržištu rada u Srbiji vidi i u obrazovnom sistemu koji, prema njegovim rečima nije kroz redovan program edukovao taj profil radnike., ali napominje da ni firme ne žele da plaćaju obuke za zavarivače svojim radnicima jer im odlaze u inostranstvu i ne mogu da ih zadrže.
„Faktički oni ih finansiraju a ne mogu nikako da ih zadrže i obavežu, te ih napuste nakon kratkog vremena, kada steknu malo iskustva i dešava se ovo o čemu pričamo“, tvrdi Ličina.
Kada je reč o agencijama koje posreduju zavarivačima ljudi se sami ličnim kontaktima povezuju i odlaze u inostranstvo, ali kaže i da stupaju u kontakt s firmama. Navodi i da su mnoge firme zvali Gošu sa upitom da li imaju nove ljude, da li su obučili novi kadar.
„Mi smo sa nemačkom organizacijom GIZ i Ministarstvom omladine i sporta realizovali projekte gde smo obrazovali jedan deo kadrova u proteklih nekoliko godina, ali opet je to nedovoljno u odnosu na potrebe tržišta“, kaže Ličina.
Dodaje da je povećanje potrebe na tržištu za većim brojem zavarivača prouzrokovana i novim tehnologijama koje se umnogome oslanjanju na tehnologiju zavarivanja, prenosi B 92.
„Sigurno je da će i u tom smeru tehnologije napredovati i samim tim će se pojavljivati još veća potražnja za zanimanje zavarivača“, kaže on i dodaje da pored zavarivača deficitarno zanimanje je i tehnolog za zavarivanje i inspektor.
