To piše u listu nepokretnosti u koji su „Vijesti“ imale uvid. Doskorašnji vlasnik bila je kontroverzna austrijska Meinl banka, koja je krajem prošle godine izgubila licencu, nakon što je otkriveno da je učestvovala u malverzacijama u istočnoevropskim državama.
Najnoviji vlasnici, kako piše u katastarskoj evidenciji Uprave za nekretnine, peti po redu od kada je pre 15 godina vojna baza prodata prvo ruskim biznismenima, uknjižili su se krajem maja, a na zemlji nema upisanih tereta.
„K.D.P. Promošn end investments limited“ registrovanaje na Kipru, u Nikoziji u maju 2017. godine iz zamršene mreže ofšor firmi koje najčešće služe za sakrivanje pravih vlasnika.
Prema podacima iz registra koji su otvoreni za javnost, direktori firme su Marinos Stilianidis i Pantelis Kristofidis. Stilianidis je direktor 144 slične firme na Kipru, a Kristofidis u 98.
Firma ima korporativnog upravnika „Serveu limited“, to su firme na koju je stvarni osnivač prenio pravo upravljanja, a ova taj posao radi za 216 sličnih firmi na Kipru i za jednu u Panami.
„Vijesti“ su ranije objavile da je vojna baza na Skočiđevojci, prodata 2005. za 2,3 miliona evra, u vreme kada je Crna Gora bila u državnoj zajednici sa Srbijom, a na njenom čelu bio Budvanin Svetozar Marović.
Vojni kompleks koji obuhvata 66.242 kvadrata zemljišta, na kome je bilo pet manjih objekata ukupne površine od 919 kvadrata, prodalo je tadašnje Ministarstvo odbrane sa Fondom za reformu sistema odbrane Državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Saglasnost na prodaju atraktivne lokacije dala je Vlada Crne Gore, a ugovor je zaključen 6. maja 2005. godine sa ruskom investicionom kompanijom „Opora“ i firmom „Spartak“ d.o.o. iz Kotora. Fond je raspisao tender za prodaju vojnih lokacija, među kojima je bila i Skočiđevojka, a firma, iz koje su bili ruski biznismeni dala je najpovoljniju ponudu.
Dve godine kasnije, 31. avgusta 2007. godine, istu lokaciju od „Spartaka“ za 14,2 miliona evra kupuje ofšor firma sa Kipra „Kaldero treding limited“. Samo sedam dana kasnije istu parcelu od kiparske firme kupuje „Montenegro ril estejt investment kompani limited“ sa Britanskih Devičanskih Ostrva za čak 41,7 miliona evra.
Izvršni direktor ove firme bio je palestinski biznismen Muhamed Borhan Rašid, a zastupnik kompanije bila je advokatica Ana Đukanović, sestra aktuelnog predsednika Crne Gore Mila Đukanovića.
Rašid je u Podgorici 2007. osnovao firmu „Montenegro kompani for ril estejts investment end development“, u kojoj mu je kasnije nakratko partner bila firma „Pramari invest“ čiji je vlasnik bio Milo Đukanović.
Rašid ostaje dužan Hipo Alpe adria banci 5,3 miliona evra, zbog čega ta banka pleni Skočiđevojku a zatim je krajem 2014. prodaje Meinl banci za 7,2 miliona evra.
Međunarodna novinarska mreža za istraživanje organizovanog kriminala i korupcije (OCCRP) utvrdila je da su godinama banke u istočno-evropskim državama gubile imovinu tako što su vlasnici izvlačili ogromne količine novca koristeći posebnu šemu koju im je omogućila austrijska Meinl banka.
Šestomesečna istraga OCCRP, kako su „Vijesti“ objavile krajem prošle godine, i njihovih partnera iz Austrije je pokazala da su izvučene stotine miliona evra iz Litvanije, Ukrajine i Letonije, probijajući rupe u državnom budžetu i ostavljajući stotine poverilaca praznih ruku.
U istraživanju OCCRP-a se ne pominje Crna Gora, ali je ova banka, kao i osobe povezane sa njom, koje se pominju u tekstu, imala značajne poslove u Crnoj Gori. Šeme koje se navode u istraživanju OCCRP-a, a koja se odnose na dešavanja u Litvaniji, Ukrajini i Letoniji, postojale su i u Crnoj Gori.
Poznate su makar tri slične šeme u Crnoj Gori, kroz koje je Meinl banka postala vlasnik Skočiđevojke, otkupila potraživanja Atlas banke u Moskvi od 15,8 miliona evra i otkup potraživanja vredan 12 miliona od bivše Hipo Alpe Adria banke, koja su se odnosila na dugove koji nisu mogli biti naplaćeni od fondova Trend i Atlas mont.
Dozvola za betoniranje
Kompletan prostor Skočiđevojke je odmah nakon što ga je Rašid kupio urbanizovan. Kako bi se zemljišni kompleks što bolje valorizovao, a investitor što više zaradio, Opština Budva je pre više od deceniju po direktivi Vlade, odnosno resornog ministarstva izradila planski dokument Urbanistički projekat „Turističko naselje Skočiđevojka“.
Naime, investitoru je bukvalno dozvoljeno da betonira Skočiđevojku, pa je na samoj peni od mora na području ove vojne baze ucrtano neverovatnih 160.000 kvadrata uglavnom stambenog i apartmanskog prostora.
Da su se investitoru ispunjavale i one nemoguće želje potvrđuje i to da hotelski kompleksi imaju 15.000 kvadrata, dok ostatak od 150.000 kvadrata čine apartmani, vile za prodaju, a nešto manje i apart hoteli.
Iako je još ranije Rašidova firma promovisala projekt izgradnje na Skočiđevojci, to se nije obistinilo. Napuštena vojna baza, neizgrađeni deo obale, sada je u rukama novih vlasnika, kojima je otvoren put da mogu graditi, prenosi B 92.
