Inicijativa za podizanje spomenika dolazi od bugarskog Udruženja tužilaca i Istražne komore. Organizacije su podsetile na ulogu nekadašnjeg američkog lidera u pregovorima o Nejskom ugovoru iz 1919. godine, prema kojem se Bugarska, koja je ratovala protiv Antante, povukla iz Prvog svetskog rata.
Inače, prema tom ugovoru, poražena Bugarska je predala više od 11 hiljada kvadratnih kilometara – deo oblasti na zapadu zemlje pored Bosilegrada, Strumice i Caribroda (Dimitrovgrada) pripali su Kraljevini SHS, Južna Dobrudža – Rumuniji, a Zapadna Trakija prešla je pod kontrolu zemalja Antante i zatim bila predata Grčkoj.
Prema navođenju organizacije, zemlju su mogli da očekuju ne prosto teritorijalni gubici, već potpuni nestanak kao nezavisne države, da nije bilo Vilsonovog stava.
„Malo je poznata činjenica da su teritorijalne pretenzije sva tri suseda bile mnogo veće i da je samo postojanje Bugarske kao suverene države bilo pod znakom pitanja. To je sprečila odlučna intervencija američkog predsednika Vudroa Vilsona. Njegova kategorička izjava o tome da bi radije napustio Parisku mirovnu konferenciju nego pristao na podelu naroda koji ima nezavisnu državu i vekovnu istoriju, postala je prepreka pomenutim agresivnim pretenzijama. To je rezultiralo činjenicom da je naša zemlja, iako teritorijalno umanjena, mogla da preživi i da sačuva svoje nezavisno postojanje“, saopštila je organizacija u petak 27. novembra, povodom 101. godišnjice od potpisivanja Nejskog ugovora.
Pres-služba Tužilaštva saopštila je da glavni tužilac Bugarske podržava inicijativu za podizanje biste-spomenika bivšem predsedniku SAD, „u znak zahvalnosti bugarskog naroda za njegove zasluge za očuvanje nacionalog suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje“.
Kako kažu u bugarskom Tužilaštvu, nadaju da će inicijativa dveju profesionalnih organizacija dobiti javnu i institucionalnu podršku.
„To će biti znak da bugarski narod zna i pamti delo Vudroa Vilsona, koji je, pored svojih izuzetnih diplomatskih postignuća, zaslužio mesto u istoriji kao briljantni doktor istorijskih nauka, kao čovek modernog i humanističkog razmišljanja i kao borac za mir“, prenela je pres-služba.
Predlog je podržao i profesor istorije Andrej Pantev. Kako je rekao, nekadašnji američki lider se zalagao za ideju da bi državne granice trebalo da odgovaraju etničkom širenju.
„On je iz tog razloga u velikoj meri sprečio dalju amputaciju bugarske etničke teritorije kao kaznu koja je usledila nakon istupanja iz Prvog svetskog rata. Zbog ovoga je ostao upamćen kao dobrotvor Bugara“, rekao je on za sajt „Epicentar“.
Pročitajte još:
