„Najnegativniji scenario daljeg razvoja globalnog zagrevanja predviđa da će tokom ovog veka lednici Helhajm, Kangerlusak i Jakobshavn izgubiti količinu vode dovoljnu da se nivo mora podigne za 9-15 metara. Mi smo objasnili da je tokom prošlog veka, kada je rast temperature bio značajno skromniji, proces njihovog topljenja već podigao nivo svetskog okeana za osam milimetara. To govori o činjenici da klimatski modeli ozbiljno potcenjuju topljenja Grenlanda“, pišu istraživači.
Časopis navodi da gotovo svi klimatolozi danas ne sumnjaju da globalno zagrevanje postoji i da će ono radikalno promeniti izgled planete ako rast temperature ne bude mogao da bude se zadrži na 1,5 Celzijusovih stepeni. Na to ukazuju ne samo stotine kompjuterskih modela klime na planeti, već i hiljade merenja dobijenih korišćenjem različitih klimatskih satelita, kopnenih meteoroloških stanica i okeanskih bova.
Prve i glavne žrtve tog procesa biće, kako već pokazuje praksa, polarni predeli Zemlje i planinski lednici, piše list. Temperatura na njihovoj teritoriji već je porasla za četiri do devet stepeni Celzijusa u odnosu na prethodne vekove, što će nepovratno dovesti do primetnog smanjenja njihove površine i oslobađanja od leda velikih teritorija Antarktika i Arktika.
List navodi da klimatski sateliti već mnogo godina beleže naglo ubrzanje topljenja lednika Grenlanda. U proseku, tempo smanjenja njihovog obima povećao se oko četiri puta od početka veka. U avgustu prošle godine to je dovelo do toga da se ogroman deo ledene mase ostrva težine 12,5 milijardi tona odlomio, a ukupna masa ledene kape Grenlanda pala je za rekordnih 532 milijarde tona za celu 2019. godinu.
Grupa naučnika pod rukovodstvom Šfakata Hana, profesora na danskom Tehnološkom univerzitetu u Lingbiju, pokušala je da otkrije mehanizme nastanka takvih ledenih bregova, detaljno proučavajući kako se oblik njenih obalnih lednika promenio od 1880. godine.
Šta su pokazali proračuni naučnika?
U tu svrhu, naučnici su prikupili i proučili sve fotografije tri najveća pomenuta lednika ostrva koje su zabeležili moreplovci i profesionalni klimatolozi za poslednjih 150 godina i proučili merenja reljefa dna Atlantika u okolini obala Grenlanda, kao i kako se njegova klima menjala između 1880. i 2012. godine.
Ove podatke upotrebili su za pravljenje kompjuterskog modela ostrva i za to koliko je njegov led napredovao i povlačio se za to vreme. Istraživači su koristili ove podatke za izračunavanje tačne mase leda izgubljenog tokom proteklog veka i početka ovog veka, kao i da bi proučili kako reljef morskog dna i površine samog Grenlanda utiče na kretanje lednika.
Ti proračuni su pokazali da su lednici Grenlanda za ovo vreme izgubili nekoliko puta više ledene mase nego što predviđaju savremeni klimatski modeli. Na primer, glečer Jakobshavn je „izgubio“ 1.518 milijardi tona, a Kangerlusuak - 1.380 milijardi tona, pri čemu se većina ovih gubitaka dogodila još početkom ili sredinom prošlog veka, a ne u poslednjih 50 godina.
Istovremeno, masa lednika Helhajm je tokom tog perioda ostala gotovo ista. To govori o činjenici da je smanjenje ledene kape na Grenlandu povezano ne samo sa rastom temperatura, već i sa drugim faktorima, uključujući lokalne karakteristike reljefa i prirodu kretanja vetrova i struja koji su zagrevali druga dva lednika odozdo i odozgo.
Ti faktori, prema mišljenju profesora Hana i njegovih kolega, moraju da budu uzeti u obzir prilikom izvođenja klimatskih proračuna. Naučnici se nadaju da će dalje proučavanje strukture grenlandskih lednika, kao i prirode njihove interakcije sa strujama i vetrovima, pomoći u preciziranju klimatskih modela i tačnom predviđanju kakva budućnost čeka Grenland i njegove lednike ako čovečanstvo ne zaustavi globalno zagrevanje.
Pročitajte još:
