Objekat veličine Marsa verovatno se sručio na mladu Zemlju i taj udar je proizveo dovoljno energije da se istopi čitav prvi Zemljin omotač – sloj između jezgra i kore – i pretvori se u magmu, navode naučnici.
Ovaj izuzetno buran događaj uništio je veći deo atmosfere i zamenio ga novim u kome su dominirali ugljen-dioksid i malo azota – slično sastavu atmosfere koji ima Venera danas, i sličnu Marsovoj.
Ovi nalazi potiču iz naučne studije koju je sproveo Paolo Sozi i njegov tim sa švajcarskog Univerziteta u Cirihu, a koji je objavljen u časopisu „Sajens advansis“ pod nazivom „Okeani magme na Zemlji i njena rana atmosfera nalik Venerinoj“.
Kako bi otkrili karakter atmosfere rane Zemlje, naučnici su pokušali da rekonstruiše tadašnje uslove tako što su mali komad stene rastopili na temperaturi o 1.900 stepeni Celzijusa.
Istraživači su uspeli da rekonstruišu različite atmosferske uslove koji su im omogućili da utvrde koji od njih najviše odgovaraju uzorcima Zemljinog omotača i geološkim tragovima.
Tako su došli do zaključka da kada bi se atmosfera oslobođena iz ranog Zemljinog okeana magme ohladila, „podsećala bi na onu koja vlada na Veneri danas“.
Pošto je naša planeta dovoljno velika, njena sila gravitacije uspeva da održi atmosferu na mestu, za razliku od Marsa, a i položaj koji Zemlja ima u Sunčevom sistemu, takođe je čini dovoljno hladnom u poređenju sa Venerom, drugom planetom od Sunca.
To znači da, za razliku od Venere, voda ostaje u tečnom stanju na površini Zemlje i može da apsorbuje ugljen-dioksid iz atmosfere kako bi sprečila pregrevanje planete – i što je još važnije – stvorila i održala uslove neophodne za održanje života, prenosi RT.
Pročitajte još:
