Inostrani prihod od turizma je najznačajnija stavka u obračunu izvoza roba i usluga, koji prema metodologiji crnogorske Uprave za statistiku — „Monstat“ čini trećinu vrijednosti bruto domaćeg proizvoda.
Pad prihoda od turizma javni dug gura na 100 odsto BDP-a
Zbog drastičnog smanjenja prihoda u najvažnijoj ekonomskoj grani, ukupni pad ekonomije mogao bi biti blizu cifre od 20 odsto. To bi gurnulo i javni dug države na oko 100 odsto BDP-a.
Izvoz usluga za ovih devet mjeseci bio je 491 milion evra, dok je prošle godine za isti period vrijedio milijardu i po.
Turizam u Crnoj Gori u debelom minusu
U trećem kvartalu, koji tradicionalno zbog špica turističke sezone nosi crnogorsku ekonomiju, izvoz roba tokom 2020. vrijedio je 97 miliona evra, a usluga 201 milion, dok je uvoz roba bio 510 miliona, a usluga 111 miliona, tako da je ukupan saldo sada negativan za 323 miliona evra.
Samo ova stavka će imati negativan uticaj na kvartalni BDP u iznosu od 502 miliona, što je 30 odsto prošlogodišnje vrijednosti BDP-a u ovom periodu od 1,63 milijarde.
Podsjetimo, Crna Gora zbog velikog uvoza roba jedino u trećem kvartalu (jul, avgust i septembar) ima pozitivnu stavku kod salda roba i usluga upravo zbog većeg prihoda od stranih turista. Lane je za ova tri mjeseca izvezeno roba za 120 miliona, a usluga za 927 miliona, dok je istovremeno uvoz roba vrijedio 690 miliona evra i usluge 178 miliona, tako da je ukupan saldo bio pozitivan za 179 miliona.
Pad BDP-a u 2020. godini između 17 i 20 odsto
Crnogorska uprava za statistiku — „Monstat“ sredinom decembra saopštava koliko je iznosio pad BDP-a u trećem kvartalu (jul, avgust i septembar), ali je već jasno da će biti značajno veći od 20,2 odsto, koliko je iznosio pad ekonomije u drugom kvartalu.
Kada bi se ovi podaci uporedili sa onima od prošle godine, pad BDP-a u, za crnogorsku ekonomiju najznačajnijem, trećem kvartalu — mogao bi iznositi između 25 i 30 odsto.
Kako se oporavak ne očekuje ni u četvrtom kvartalu (oktobar, novembar, decembar), nego pad za oko 20 odsto, ukupan godišnji pad ekonomije u 2020. godini mogao bi iznositi između 17 i 20 odsto. To je daleko veće od pada od 6,8 odsto, koliko je očekivala odlazeća vlada Duška Markovića u junu ove godine, kada je pripremala rebalans budžeta.
Podsjetimo, novi rebalans budžeta nije rađen i to je posao koji očekuje novu vladu, za koju se očekuje da bi trebalo da bude izglasana 2. decembra.
Pad prometa u trgovini, saobraćaju, ugostiteljstvu...
BDP će imati pad i zbog smanjenja drugih stavki — lične potrošnje domaćinstava i bruto investicija u osnovna sredstva.
Prema podacima „Monstata“ za treći kvartal, u odnosu na isti period prošle godine, pad prometa u trgovini iznosio je 25,5 odsto, u saobraćaju za 47,9 odsto, u ugostiteljstvu za 65 odsto... Vrijednost radova u građevinarstvu za iste uporedne periode pala je za 9,6 odsto, a industrijska proizvodnja za 2,8 odsto.
Pročitajte još:
