Od potpisivanja izjave premijerke Srbije Ane Brnabić i premijera Republike Srpske Radovana Viškovića o izgradnji tri hidrocentrale u gornjem slivu Drine, prošlo je 10 dana, ali se strasti koje je to uzburkalo na relaciji Sarajevo—Banjaluka ne stišavaju.
Projekte na Drini koče u Sarajevu
Reakcije su odmah stigle iz Sarajeva, odakle su iz Izetbegovićeve SDA i Komšićeve Demokratske fronte poručili da je reč o grubom nepoštovanju unutrašnjih ustavnih nadležnosti BiH i „nastavak pljačke javnih dobara BiH“.
Nije dugo trebalo čekati ni na oglašavanje visokog predstavnika UN za BiH Valentina Incka. Pre nedelju dana je obavestio javnost da je potpisao pravno tumačenje po kome ugovore o hidroelektranama na Drini može da potpiše samo država, pa za takvo nešto treba saglasnost BiH.
Oglasio se i pravobranilac BiH Ismet Velić, napominjući da će ako bude doneta konkretna odluka koja je na štetu BiH, odmah pokrenuti odgovarajući postupak.
Zasad su to samo potpisane izjave.
Predsedavajući i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, međutim, nema dilemu da je jedini razlog što se Sarajevo protivi sporazumu taj što, kako je rekao, mrzi Srbe i Srbiju.
On napominje da Drina nije granična linija između Srbije i Republike Srpske, odnosno BiH u svoj svojoj dužini i da upravo u gornjem toku, kod Foče, gde bi hidroelektrane trebalo da se grade, u celosti prolazi kroz Republiku Srpsku, između Višegrada i Bajine Bašte i tek u nastavku postaje granična linija.
Misle da imaju pravo na sve
Ističući da on nema ništa protiv da Turska dođe i uloži u BiH u neki kapitalni kapacitet u Federaciji BiH vezan za energetiku, Dodik konstatuje da Sarajevo misli da ima pravo na sve. Dovodeći u pitanje odluku Incka koji je preporuku doneo na osnovu odluke Ustavnog suda u kome sede tri stranca i dva Bošnjaka, on je istakao da u Ustavu jasno piše da sve što nije izričito od imovine dato BiH, pripada entitetima.
Izjava o izgradnji Hidroenergetskog sistema „Gornja Drina“, koju su potpisale vlasti entiteta RS i Srbije, temelji se na odredbama Zakona o unutrašnjoj plovidbi RS, kojima su sve reke u tom entitetu, uključujući Drinu, proglašene kao „unutrašnje vode RS“.
I dok iz Sarajeva napominju da je taj zakon proglašen neustavnim jer reke predstavljaju imovinu kojom može raspolagati isključivo država, iz Banjaluke poručuju da je elektroprivreda baš po Dejtonskom sporazumu u nadležnosti entiteta.
„Svaki put kada se nešto uradi što je u interesu srpskog naroda, a ovo je to, a ako zaista smatraju da je BiH jedna celina, valjda je u interesu BiH da se takav jedan projekat završi. Jača RS valjda znači i jaču BiH. Izuzev u situaciji kada neko želi da svoju snagu i svoj uspeh gradi na slabosti srpskog naroda u RS“, kaže za Sputnjik profesor dr Deđanski, poznavalac situacije u BiH, ali i energetskog sektora.
Kontinuitet Incka
On se osvrnuo i na instituciju visokog predstavnika UN, ocenivši da pravi tenzije u BiH time što se uvek svrstava na jednu stranu, zbog čega je vreme da ta institucija bude ukinuta.
„Ono što je kontinuitet, jesu izjave Incka koji se ponaša kao gubernator BiH, a ne kao predstavnik UN. Znači, sve što on radi je da daje izjave protiv srpskog naroda i sva njegova politika se zasniva na tome. Mislim da to više nikoga ne čudi ni u Srbiji, ni RS, a ni u svetu“, ocena je Deđanskog.
On smatra da RS i Srbija treba da rade na jačanju veza, na jačanju ekonomije, energetike i svega ostalog, ne obazirući se previše na udarce koji dolaze spolja, jer su samo jaka Srbija i RS garant mira i opstanka srpskog naroda. A to je, dodaje naš sagovornik, za nas kao naciju najvažnije.
Hoće li zaustaviti projekat
Na pitanje mogu li izjave koje ovih dana stižu iz Sarajeva da znače da će projekat izgradnje tri hidroelektrane u gornjem toku Drine biti zakočen, Deđanski napominje da su mnogo puta uspevali svojim delovanjem da zaustave neke stvari.
„Ali, na kraju krajeva, i pored njihovih kočnica, RS se ipak razvija i uspevali smo posle nekog vremena da to prebrodimo. Ta politika deljenja u BiH gubi na snazi. Bakir Izetbegović i njegov predstavnik hrvatskog naroda Komšić polako postaju prošlost. Treba da budemo strpljivi, ne treba da reagujemo prebrzo. Treba samo da radimo na jačanju. Ako oni ukoče ovog momenta, to ne znači da će sledeće godine projekat biti ukočen“, optimista je Deđanski.
A od kakvog je značaja projekat izgradnje tri hidroelektrane vrednosti 520 miliona evra, govori to što bi njihova ukupna instalisana snaga bila 180 megavata, što je ekvivalentno snazi bloka 2 u HE „Đerdap 1“. Čeona elektrana, HE „Buk-Bijela“ bi sa stanovišta veličine akumulacije, trebalo da bude najveća elektrana na Drini uzvodno od Višegrada.
Kolika je dodatna snaga projekta, govori i to što bi ceo posao na izgradnji trajao šest godina. U prvoj fazi izgradnje bilo bi angažovano 1.500 radnika, a na kraju i 5.000 ljudi. Praktično bi bilo zaposleno sve ono što je radno sposobno, kažu u opštini Foča.
Važno je i to što je u pitanju održiva „zelena energija“. Projekat izgradnje Hidroelektrane „Bijeli buk“ pokrenut je još pre 40 godina, a eksproprijacija izvršena sedamdesetih godina prošlog veka.
U međuvremenu su se i države promenile, od završetka rata u BiH prošlo je 25 godina, ali neke stvari se, očigledno, i dalje vrlo teško menjaju.