Stvaranje mini Jugoslavije koju je bivši diplomata na Balkanu i profesor na Univerzitetu Kembridž Timoti Les „krstio“ kao „EU-goslaviju“, nije nova ideja i na neki način jeste nastavak Trampove ekonomske inicijative, samo je sada začinjena i političkim ciljevima, dodaje naš sagovornik.
EU-goslavija — novi probni balon Amerike
„Les nije definisano kakva bi to bila zajednica. Da li federacija ili konfederacija. Ako je konfederacija, to je labava zajednica suverenih država, iz koje bi te iste države mogle lako da izađu kada požele“, ističe Jovanović.
Drugim rečima, ukoliko bismo dobili tu malu balkansku EU, unutar EU, koja bi bila unija sjedinjenih državica na Blakanu, Kosovo bi iz te unije moglo da izađe kao nezavisna država kada god poželi, a veliko je pitanje da li bi se na ovaj način stvorila i neka bošnjačka država na Balkanu.
„Ovakva zajednica bi bila u stvari američka baza koja bi imala za cilj ne samo da nametne svoju politiku Balkanu, već i da EU, a posebno Nemačkoj, stavi jasno do znanja da je Amerika ta koja vlada Evropom, iako je prekookeanska država“, ističe Jovanović.
Američka kontrola evropskog tla
Po njegovim rečima, Džo Bajden, novi američki predsednik, svestan je da ne može da se vrati na staru politiku prema Balkanu posle poteza koje je napravio Donald Tramp.
Zbog toga se i lansira ideja o EU-goslaviji, kako bi se svima stavilo do znanja da je Amerika i dalje zainteresovana za ovaj region.
„Balkan, međutim, nije u vrhu Bajdenove politike, ali ovo je jasno ispipavanje pulsa da bi se videlo kako bi ova ideja naišla na prihvatanje u nekom trenutku“, navodi naš sagovornik.
U suštini, dodaje on, ova ideja je lansirana da bi se otvorio prelazni organizacioni period, dok se ne omogući da balkanske države uđu i u EU i u NATO.
„To je cilj koji nije javno deklarisan, ali je vidljiv iz celokupne politike koju zapad vodi prema nama, a ovo je način da se Amerika trajno stacionira na evropskom tlu sa svojom politikom, čime bi se istisnuo takozvani maligni uticaj Rusije, ali i Kine i Turske, pa donekle i Nemačke“, zaključuje Jovanović.
Srbija raskomadani lider
Timoti Les, koji je ovu ideju izneo u autorskom tekstu za „Opendemokrasi“, objašnjava da to ne bi bila baš nova Jugoslavija koja je bila proizvod svog vremena, ali će, kako je naveo, činjenice na terenu primorati Bajdena da se vrati logici nedavne prošlosti i podrži stvaranje onoga što će biti inkarnacija te prošlosti u 21. veku.
Les je naveo da bi ovaj projekat koji bi Srbiji dao lidersku ulogu na Balkanu, mogao da bude dovoljan da se Beograd ubedi da prizna nezavisnost Kosova i da se unazade njegovi odnosi sa Rusijom, Turskom i Kinom, što je pre svega interes SAD i ključ u Bajdenovom pristupu.
