Sećanje na Maradonu: Crveni trg je otvoren specijalno za njega

Proći će trideset godina, a Mateus će priznati grešku sudije koji je svirao odlučujući penal protiv Maradonine ekipe. Ali od kakvog je to sada značaja, samo ako je teško bolesni Maradona cenio plemenitost svog rivala.

Italijanske novine posle tog finala nisu krile radost zbog tuđe nesreće, jer su Maradona i njegovi partneri lišili italijansku reprezentaciju šanse da postane svetski prvak, a na Apeninima je on, lider Napolija, važio praktično za sunarodnika kojim su se ponosili isto onoliko koliko su se Sicilijanci divili donu Korleonu. Novine su bile pune osvetničkih naslova: „Arivederći, Maradona!“.

Danas se ove reči mogu izgovoriti samo s bolom — sada je Dijego Armando rasplakao ceo svet.

​Svet koji će se, doduše iz ne baš prijatnog razloga, ponovo zalepiti za ekrane  da bi se vratio u prošlost i video njegove fantastične golove, uključujući i gol postignut u polufinalu 86. Svetskog prvenstva u meču Engleska - Argentina, koji je izazvao more emocija širom planete. Sudija je smatrao da je Maradona dao gol glavom, ali je sjajni Argentinac rukom poslao loptu u gol, ironično skrećući pažnju novinarima da „ako je i bila ruka, onda je to božija ruka“. Skoro 20 godina kasnije, u svom uobičajenom opuštenom maniru, obavestiće novinare da je ta lopta revanš za poraz Argentine od Velike Britanije u Folklandskom ratu.

Genijalni Dijego je stalno izmišljao nešto novo, i to ne samo na fudbalskom terenu. Izvan stadiona on nije bio samo heroj sportskih novinskih sekcija, već i česti „heroj“ skandalozne hronike: droga, lepotice, ukratko, novinari su uvek nalazili senzacije povezane sa njegovim imenom. I pojavljivanje Maradone u Moskvi na utakmici Lige šampiona između „Spartaka“ i „Napolija“ takođe nije prošlo bez novih avantura.

Nekoliko dana pre utakmice, Maradona je nestao u Napulju. Ni žena Klaudija, ni uprava kluba nisu mogli da ga nađu. Napuljski tim je bio šokiran što je ostao bez zvezde, tim pre što je u Italiji utakmica protiv Spartaka završena nerešenim rezultatom bez golova. Na aerodromu u Napulju, generalni direktor Mođi strogo je saopštio novinarima da je strpljenju uprave kluba došao kraj i da Maradoni neće biti naklonjeni: „Oni koji ne idu sa timom, neće izaći na teren“.

Svi su trčali u potrazi za Maradonom, nedostajalo je samo još prisustvo Šerloka Holmsa. Pratio sam ovu gotovo detektivsku priču na italijanskoj televiziji, jer sam tih dana bio u Milanu na 50. godišnjici kralja fudbala Pelea — sve vesti su počinjale sa pričama o njegovom fudbalskom nasledniku.

Maradona se pojavio u privatnom avionu koji je išao za Moskvu, što ga je koštalo trideset miliona lira. Očigledno je Klaudija zatvorila oči na još jedan incident svog muža, pošto je s njim odletela u Moskvu. U prestižnom u to vreme moskovskom hotelu „Savoj“ Maradona se pojavio kasno uveče uoči utakmice i u luksuznoj bundi otišao na Crveni trg. Sledećeg dana, 7. novembra, trebalo je da se održi tradicionalna parada i glavni trg države, kako to obično biva, bio je zatvoren za javnost.

​

Ali došao je glavom i bradom Dijego Armando Maradona! Za njega su u SSSR-u otvorili Crveni trg.

I u pratnji policije, prošetao je po praznom trgu. Pratio ga je novinar Karlo Aljvini, kojeg je Maradona pozvao sa sobom pod uslovom da ne postavi nijedno pitanje o predstojećoj utakmici. Aljvini se prisetio kako Dijega nije spašavala ni luksuzna bunda na prodornom hladnom vetru. Vratio se u hotel u tri sata ujutru i zagrevao sat i po vremena u baru hotela, uopšte ne misleći o predstojećoj utakmici.

Sledećeg dana, nakon što se naspavao, sastao se sa trenerom Albertom Bigonom, koji je poslao Maradonu da gleda utakmicu sa tribina. Ali sat vremena pre, shvatajući da je ulog u igri sa timom Olega Romanceva veoma visok, promenio je mišljenje i uključio vođu tima, ali samo u rezervu. U svlačionici Dijego je smogao snage da se izvini svojim partnerima i ušao je na teren u drugom poluvremenu. Ali, kao i u Napulju, nije uspeo da Čerčesovu da gol iz igre. Maradona je mogao da postigne gol samo u čuvenom za Spartak pobedničkom izvođenju penala, ali Italijanima ni to nije pomoglo.

Kada je stigla tužna vest o smrti najvećeg fudbalera, pozvali smo glavnog trenera ruske reprezentacije Stanislava Čerčasova. On je zamolio da preko novina prenesimo najiskrenije saučešće Dijegovim najmilijim i čitavoj fudbalskoj svetskoj porodici. Naravno, setili smo se i onih mečeva gde se o Maradoni lično „brinuo“ talentovani igrač odbrane „Spartaka“ i reprezentacije Vasilij Kuljkov, koji je nedavno preminuo. Italijanska „La Stampa“ je tada, diveći se igri Vasilija, slikovito napisala da je Kuljkov bukvalno progonio Maradonu po celom terenu, ne dajući mu da diše. Ironijom sudbine, napustili su ovaj svet jedan za drugim, Maradona i njegov staratelj na fudbalskom terenu.

Čerčesov se prisetio kako im je teško pao nerešen rezultat na napuljskom stadionu „San Paolo“, gde su uglavnom morali da igraju u odbrani, što igrači Spartaka nikada nisu voleli. Rekao je da su se za moskovski meč pripremali hladne glave, nije ih ometala misao da li će se Maradona pojaviti na terenu ili ne. Rekao je da, kada je Maradona stao na jedanaesterac, odlučio je da ne gata, oslanjajući se na reakciju, ali je sjajni Dijego realizovao penal, kako igrači vole da kažu — na pauzi (ne udarajući loptu iz prvog zaleta).

Stanislav Čerčesov se prisetio i kako je sa Maradonom razmenio nekoliko reči zahvalnosti na dobroj igri ispod tribuna u blizini svlačionica. Sreli su se kasnije na Kupu konfederacija i na žrebu za Svetsko prvenstvo, i popričali nakratko: „Maradona nije zaboravio da smo igrali jedan protiv drugog“.

Jednom je Maradona rekao da bi menjao sto svojih golova za jedan gol dat Lavu Jašinu. A danas je Pele sa tugom izjavio: „Jednog dana ćemo Maradona i ja šutirati loptu na nebu“.

Možda bi Maradona sa zahvalnošću odgovorio velikom Brazilcu da bi u takvoj utakmici za svakog od njih igrala „božja ruka“.