Za njega su krcate tribine, zagrljeni i opijeni ljudi koji pevaju i plaču, radost i tragika, konfete i zastave, erupcija i vatromet, agonija i ekstaza.
Veliki Dijego ne pripada vremenu kad su sudije roboti i kompjuteri, kad golove poništavaju softveri i moderne kamere, predvidljivom vremenu u kom ne postoji ljudski faktor, greška, iznenađenje, velobrt.
Maradona je najvažniji gol najljućem protivniku mogao da da i „božjom“ rukom, a da to niko ne vidi, i da se ta pobeda Argentine protiv Engleza i danas slavi pošto nema tog VAR sistema koji će da je poništi.
Nije za Maradonu doba totalitarne političke korektnosti, uniformnosti, discipline, štreberske poslušnosti, maski u životu i u sportu.
Dijego je superheroj epohe šarma, driblinga, mangupluka, improvizacije, dovitljivosti, buntovništva, kreacije, nestašluka, epohe u kojoj se nekad lopta ne dodaje nego se svi protivnici virtuozno obiđu kao čunjevi da bi se došlo do pobede.
Nije se slavni „gaučos“ uklopio u ovo novo vreme javnog licemerja u kome su mnogi predstavljeni kao uglađeni uzori, sa šminkom i savršenim načinom života, ispeglani i utegnuti, sa zdravim navikama i perfektnom kilažom.
Maradona je pripadao dobu kad su i Bogovi kao on imali dušu, kad je i genije kao on mogao da padne u očima svih, da se iskreno sroza pred idolima, iskaže slabost na otvorenoj sceni, zavapi, zaplače, otkrije svoju poročnost i pad, pokaže svima na svom primeru kako ne valja i šta se ne sme.
Nije Dijego čovek za ovo vreme kad se tačno zna koja strana mora da bude „ispravna”, a koja „lažna”, ko govori „istinu”, a ko „manipuliše” ko mora da odnosi i političke pehare, a ko da se preseli u drugu ligu i u istoriju i gde se sportisti ne mešaju u politiku.
Ne, Maradona je javno i glasno podržavao i otpadnike i revolucionare, tetovirao globalističke antiheroje i sa najvećih visina slave, neprekidnom subverzijom i faulovima, štitio najslabije i najugroženije.
Otišao je čarobnjak Dijego Armando Maradona, večiti siromašni, musavi deran iz Buenos Ajresa, koji je dotakao zvezde.
Mnogi koji su odrasli uz Maradonu verovali su da je on nepobediv, da se uvek iznenada vraća, i da ovu današnju vest nikad neće pročitati.
Otišao je Dijego.
Pružio je Bogu onu svoju ruku.
Pročitajte i:
