Albanija je aktivirala novi mobilni 3D radar za vazdušno osmatranje visokog dometa na planini Mida, u severnom okrugu Skadar, početkom novembra. Time je dobila kompletan pregled vazdušnog prostora u radijusu od čak 470 kilometara, što joj omogućava da „baci pogled“ daleko izvan svojih granica, pa i u Srbiju.
S obzirom na to da je Albanija deo NATO-a, ona je obavezna da radarsku sliku dobijenu ovim sredstvom integriše u NATO sistem nadziranja, ranog uzbunjivanja i reagovanja. Radar je postavljen u saradnji sa američkom kompanijom „Lokid Martin“.
Radar u Albaniji — slika neba za NATO
Vojni ekspert Mitar Kovač smatra da NATO nije zastao sa svojom strategijom da čitav Zapadni Balkan uvuče u svoju strukturu, te da radar ne bi ni bio postavljen da su u pitanju samo nacionalni interesi Albanije i podseća da Severnoatlantska alijansa sve vreme zabranjuje Srbiji da koristi radarsku stanicu na Kopaoniku, čak i za civilno vazduhoplovstvo.
„Taj radar nije u funkciji, jer je taj radarski položaj omogućavao kontrolu jugoistoka naše zemlje i južnih granica prema Albaniji i Crnoj Gori. To je taj dvojni kriterijum. To nije samo potreba albanske vojske i države, nego i NATO-a. Pod povoljnim uslovima su dobili moderan radar koji će osmatrati širi prostor i naše teritorije, a delimično i teritorije susednih država, pre svega Crne Gore i Makedonije“, ističe Kovač za Sputnjik.
S druge strane, urednik portala „Tango siks“ Petar Vojinović kaže da postavljanje radara ne treba nužno da se posmatra u negativnom kontekstu za Srbiju, jer je to standardna modernizacija osnovnih tehničkih kapaciteta za nadzor vazdušnog prostora.
„Dometi tih radara su takvi, a ima ih i većih i to nije ništa neobično. Isto tako i mi možemo da vidimo celu Albaniju. Zbog fizičkih karakteristika balkanskih država, vazdušni prostori su međusobno vidljivi“, predočava Vojinović.
Osmatranje bez prepreka
Kovač potvrđuje da se zemlje regiona međusobno radarski pokrivaju i ukazuje na to da opseg osmatranja zavisi od geostrateških i operativnih potreba izviđanja susednog prostora.
„Sa stanovišta međunarodnog prava i propisa, ne postoji zabrana niti ograničenje dejstvovanja radara na državnu teritoriju, jer mora da se vidi nešto i van granice kako bi moglo da se reaguje na sopstvenoj teritoriji“, napominje Kovač.
Na pitanje da li bi Srbija mogla da ometa radarsko osmatranje svoje teritorije, Vojinović odgovara da za to ne postoje tehnološke mogućnosti.
Vrednost projekta postavljanja radara u Albaniji iznosi 22 miliona 266 hiljada dolara, od čega je 19 miliona 139 hiljada obezbeđeno iz albanskog budžeta, dok je ostatak obezbeđen kroz projekat američke Vlade FMS (Foreign Military Sale).
