Na javnoj površini, nedaleko od takozvanog Kovinskog mosta, aktivisti udruženja građana „Pokret tvrđava“ otkrili su brdo otpada iz proizvodnje čelika, koji je, tvrde, odložen bez poštovanja osnovnih ekoloških standarda.
„To je otpad iz visoke peći, kad se posle proizvodnje otoči čelik pod ogromnom temperaturom, to je ono što ostane, stavlja se u kamione i transportuje na tu deponiju. Ona nije adekvatna, jer postoje razne hemikalije koje se koriste u procesu proizvodnje. Ispod nje nije stavljena nikakva zaštita za podzemne vode, za zemlju, Dunav je praktično na sto metara odatle, a samo jalovište je okruženo kanalima koji se u reku ulivaju. Sve što prodire u podzemne vode, sve ide u Dunav“, kaže za Sputnjik aktivista ovog pokreta Nikola Krstić.
Opasna deponija na obali Dunava kod Smedereva
Sa kolegama je proteklih dana obilazio deponiju, reč je o brdu visokom dvadeset metara, čiji je prečnik veći od pola kilometra, pa su izračunali da se radi o milionima tona otpada koji, kako kaže, sadrži opasne hemikalije koje se koriste u procesu proizvodnje.
Tamo su zatekli ljude koji sa brda vade čelik koji se u toj masi zadržao. Reč je o sakupljačima sekundarnih sirovina, dolaze kamionima i traktorima, uzimaju najteže kamenje, razbijaju ga, kako bi gvožđe koje pronađu prodali.
„Kažu da imaju ozbiljne probleme sa disanjem, bilo je teže letos, jer kada su visoke temperature, jača su isparenja. Problem je sigurno ozbiljan, ali još nismo uradili laboratorijske analize, da vidimo šta je to tačno. Oni misle da je sumpor, znaju da su u opasnosti, ali kažu da svesno preuzimaju taj rizik“, kaže Krstić.
On za Sputnjik objašnjava i kako je došlo do toga da se ovaj potencijalno opasan otpad skladišti na ovakav način, praktično u koritu Dunava. Pre preuzimanja „Železare“ od strane kineskog konzorcijuma, donet je poseban Zakon koji faktički tretiranje ove deponije izuzima iz Zakona o upravljanju otpadom.
„Eksplicitno piše u Članu 11. da se na šljaku iz ’Železare‘ ne odnosi Zakon o upravljanju otpadom. A upravo taj Zakon definiše ovu vrstu industrijskog otpada, kako se transportuje, skladišti i kako se prerađuje. Oni su zapravo tim leks specijalisom izuzeli ovo brdo šljake od zakona, a trebalo bi da postoji posebno postrojenje koje je prerađuje. Šljaka se može koristiti u građevinskoj industriji, ali tek pošto prođe obradu, pošto se iz nje izvuku opasne hemikalije“, ističe Krstić.
Srpska firma skladišti otpad
O, kako kaže, skandaloznom tretmanu otpada razgovarao je i sa predstavnicima kineske kompanije i došao do još jednog saznanja koje dodatno komplikuje priču, otpad ne skladišti direktno ona.
„Kada su Kinezi došli 2016. godine, oni su osnovali novu kompaniju, oni su korisnici imovine. Međutim, staro pravno lice, ’Železara Smederevo d.o.o.‘ i dalje postoji i u procesu je stečaja. Ta firma istovara ovaj otpad, a ona je u vlasništvu države Srbije. Kad smo ih pitali zašto ovo rade, jer oni kontrolišu ’Železaru‘, šljaka se odnosi iz kruga njihove fabrike, rekli su, nemamo mi veze s tim, to radi ’Železara Smederevo‘. To nije naša šljaka, to je njihova rečenica, iako je iz kruga njihove fabrike“, priča nam Krstić.
On dodaje da je transport otpada dodatni problem, ali da su mu predstavnici kineskog holdinga rekli da ne mogu da utiču čak ni na to da se kamioni koji odvoze otpad do reke prekriju ceradama, da se od opasne crvene prašine zaštite stanovnici sela kroz koja prolaze.
Obavestiće i Rumuniju
„Obratićemo se odmah Agenciji za zaštitu životne sredine, od koje smo tražili i da analizira crni prah koji od jula povremeno zasipa Smederevo i okolinu. Tražimo da veštak izađe na teren i odnese uzorke u laboratoriju. Ako se to ne desi, angažovaćemo privatnu“, ističe Krstić.
On najavljuje da će, ukoliko država ponovo ne reaguje, o problemu prvo obavestiti institucije u Rumuniji, jer u tu zemlju Dunav odnosi opasne materije.
„Reč je o međunarodnom slivu, Dunav nije samo naš, a nadam se i da zemlja koja je članica Evropske unije mora da reaguje“, kaže on.
Kontaktirali smo sa kompanijom „Železara Smederevo d.o.o.“, u kojoj nisu želeli da odgovore na pitanje Sputnjika po kom aranžmanu preuzimaju otpad i da li planiraju da se pobrinu za njegov bezbedan transport kroz naseljena mesta.
U kineskom holdingu HBIS nismo dobili odgovor na pitanje da li holding ima veze se transportom i neadekvatnim skladištenjem otpada. Oni su nas ponovo uputili na firmu „Železara Smederevo d.o.o“, kojoj, kako kažu, pripada šljaka prikupljena do 1. 7. 2016. godine.
Takođe, kažu da troska o kojoj je reč, nikada nije spadala u opasan otpad, te da od pre godinu dana, nakon usaglašavanja naše zakonske regulative sa direktivama EU, postoji mogućnost da se registruje kao nusproizvod.
Kako Sputnjik saznaje, u Republičkoj ekološkoj inspekciji, pre donošenja Zakona koji je omogućio upravljanje „Železarom“ kineskoj kompaniji, obavljena su ispitivanja i urađene studije o mestu za odlaganje otpada.
Praćeno je i stanje zemljišta i podzemnih voda, istraženo je ima li opasnih materija, a rađena su i radiološka ispitivanja.
Tada nije uočeno da otpad u većoj meri zagađuje životnu sredinu. Dodaju da se tada radilo o znatno manjim količinama otpada i da u poslednje dve godine stanje na terenu nije praćeno.
