„Uzimajući u obzir činjenicu da data informacija zahteva procenu ruskih istražnih organa, od poljske strane su zatraženi fonogram i stenogram pomenutog telefonskog razgovora. Poljskoj je upućen zahtev za pravnu pomoć“, rekao je Ivanov i istakao da Rusija „nema sumnji u pogledu uzroka avionske nesreće“.
Ranije je bivši poljski sudija Vojčeh Lončevski rekao u intervjuu za list „Gazeta viborča“ da, kada bi javnost znala za sadržaj razgovora Kačinjskih, „potpuno bi dručačije procenila ono što se dogodilo nakon 10. aprila 2010. godine“.
Prethodno su poljski mediji pisali o tom razgovoru. Prema njihovim podacima, Kačinjski je razgovarao sa bratom putem satelitskog telefona malo pre pogibije i tom prilikom je „pomenut jedan od aspekata obavljanja leta“. Snimak razgovora uključen je u materijale poljskog krivičnog slučaja.
Katastrofa kod Smolenska
Avion Tu-154, u kojem se nalazio Leh Kačinjski, srušio se 10. aprila 2010. godine prilikom sletanja na aerodrom u ruskom gradu Smolensku, a osim predsednika u avionu je bilo još 96 osoba.
Međudržavni vazduhoplovni komitet je 2011. godine objavio završni izveštaj o rezultatima tehničke istrage, prema kojem je odluka posade da ne ode na alternativni aerodrom prepoznata kao direktni uzrok pada aviona, a sistemski uzroci bili su nedostaci u obezbeđivanju leta i pripreme posade.
Prva poljska komisija, pod rukovodstvom bivšeg ministra unutrašnjih poslova Jeržija Milera, došla je do sličnih zaključaka i nazvala kao uzrok katastrofe spuštanje ispod dozvoljenog minimuma predsedničkog aviona, koji je krenuo da sleće uprkos gustoj magli. Sadašnje poljske vlasti se nisu složile sa izveštajem Međunarodnog komiteta i zaključcima Milerove komisije i odlučile su da formiraju drugu komisiju.
Ruske vlasti su u više navrata saopštavale da nisu ni na koji način umešane u pad aviona, dok je predsednik Vladimir Putin sve te optužbe ocenio kao besmislene.
Pročitajte još:
