00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
07:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
Bez saradnje Srba i Rusa nema ostvarenja slovenskog sna
16:00
30 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
Hoće li biti Trećeg svetskog rata
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Dualnost Milene Pavlović Barili“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Naučnici za nekoliko minuta napravili dijamante na sobnoj temperaturi

© AP Photo / Vincent YuDijamant
Dijamant - Sputnik Srbija
Pratite nas
Dijamanti bi mogli da traju zauvek, ali to ne znači da im treba toliko da bi nastali, što potvrđuju naučnici iz Australije koji uspevaju da u svojim laboratorijama naprave dijamante u roku od nekoliko minuta.

Drago kamenje se obično stvara nakon što se ugljenik drobi i zagreva daleko ispod površine Zemlje milijardama godina, što objašnjava zašto su toliko željeni i skupoceni.

Naučnici iz Australije ubrzali su ceo postupak nastanka dijamanata, i to na sobnoj temperaturi. Reč je o međunarodnom timu istraživača koji je predvođen Australijskim nacionalnim univerzitetom (ANU) i Univerzitetom u Melburnu (RMIT), prenosi portal Kliks.

Kako pojašnjavaju, stvorili su dve vrste dijamanata na sobnoj temperaturi upotrebom visokog pritiska koji je jednak kao da 640 afričkih slonova balansira na vrhu baletske cipele.

Jedna vrsta dijamanta koju su stvorili slična je dragom kamenju koje se obično nosi u nakitu, dok je drugi pod nazivom Lonsdalit u stvari kamen koji se prirodno nalazi na mestu udara meteorita i tvrđi je od većine dijamanata. Ova vrsta dijamanta potencijalno može biti od pomoći pri razbijanju izuzetno čvrstih materijala na rudarskim nalazištima.

„Prirodni dijamanti obično se formiraju milijardama godina, oko 150 kilometara duboko u Zemlji, gde postoje visoki pritisci i temperature iznad 1.000 stepeni Celzijusa. Zaokret u priči je način na koji mi vršimo pritisak“, kazala je Džodi Bredbi, profesorka fizike na ANU.

Sintetički dijamanti nisu ništa novo, ali su veliki izazov za naučnike. Prvi put su stvoreni u laboratoriji 1940. godine u pokušaju pronalaska jeftinijeg i ekološki prihvatljivijeg kamena.

Pročitajte i:

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala