Stojiš gde je stajao vladika Nikolaj
„Pazi kao staješ na ove pločice. Imaj na umu da su ovuda prošli i vladika Nikolaj i Desanka i Matija. Nemoj to da smetneš s uma dok smo u ovakvoj instituciji.“
Da je reč o jednoj od najvažnijih institucija kulture i prosvete u nas, potvrđuje i čuveni đak ove gimnazije, pesnik i akademik Matija Bećković. Prisećajući se svog odnosa prema ovoj školi, ali i gradu Valjevu, ljudima koje je u njemu upoznao, Bećković za Sputnjik kaže da ovaj datum nije važan samo za Valjevo:
„Sva Srbija trebalo bi da ima jedan amblem ’150 godina Valjevske gimnazije‘, da to bude i na poštanskoj marki, jer je taj datum u kalendaru naše kulture i istorije važan i velik“, smatra Bećković.
On podseća da je gimnazija bila možda i naša najbolja škola, a da je valjevska među njima bila — prva. O značaju koji je u vreme nastanka ove ugledne institucije imala škola, govori i mesto na kom je podignuta.
Gimnazija za Valjevo što i Bela kuća za Vašington
„Ova najlepša zgrada u Valjevu postavljena je u srcu grada i to govori kakav je značaj pridavan školi. Valjevska gimnazija je osovina oko koje je nastao taj grad. Iz našega današnjeg ugla, kad se gimnazije prave negde van grada, gde su nekad pravljene ludnice, teško je zamisliti da će se u nekom gradu praviti gimnazija u njegovom epicentru. A gimnazija u Valjevu jeste. Zato je ona za Valjevo isto što je Bela kuća u Vašingtonu: u epicentru sveg dešavanja“, kaže pesnik Bećković.
Vek i po postojanja škole obeležila su mnoga slavna imena naše kulture, nauke, umetnosti. Bećković podseća da je tu školu učio vladika Nikolaj, Desanka, koja je kasnije bila i profesor, da je među valjevskim profesorima bio i naš ugledni filozof Branislav Petronijević... Od naših savremenika to su Petar Pajić, Radovan Beli Marković, Slaven Radovanović...
Oj Valjevo, mesto moje drago
„To je pesnički grad. Pored Ljube Nenadovića, tog šumadijskog Evropljanina koji je opevao Njegoša i Crnu Goru, ne smemo zaboraviti slikare Puliku Jeftića i Ljubu Popovića, ili skulptora Jeftića koji je autor spomenika proti Mateji... A centar tog grada kulture je gimnazija. Zato je za mene lično Valjevo oduvek bilo isto što i Sremski Karlovci za Branka Radičevića. Zato sam po uzoru na njega i ispevao pesmu ’Oj Valjevo, mesto moje drago‘“, objašnjava Matija Bećković.
Za direktora Valjevske gimnazije Predraga Jeftića lestve koje su slavni prethodnici visoko postavili pre 150 godina i danas se moraju dostizati, a zadaci izvršavati.
Smernice i putokazi
„Naša obaveza je da ostanemo na tom jedinom ispravnom putu koji je između ostalog i put svetosavlja. Vladika Nikolaj Velimirović nam je postavio neke smernice i putokaze, trudimo se da se njih držimo, da ih čuvamo. Đaci nam često kažu da ih sam izgled škole obavezuje na zrelo i odgovorno ponašanje. Zato je i naša obaveza velika i jasna. Trudimo se da unapredimo školu, ali istovremeno želimo da u ovom smislu ostane takva kakva je od početka bila“, tvrdi direktor Valjevske gimnazije.
Prisećajući se vremena kada je kao đak stigao u Valjevo, akademik Bećković opisuje kako je video grad, posebno raskošnu gimnazijsku zgradu u njegovom centru.
Fidije u Valjevu
„Kad sam video tu zgradu i saznao da je iz nje gimnazija izmeštena na drugo mesto, bio sam srećan jer mi je ličila na Panteon, a znao sam da to ne bih mogao nikako završiti. Za skulpture kojima je zgrada ukrašena mislio sam da su Fidijine. Nisam znao da postoji neka lepša i neko ko bi to mogao da izvaja bolje. Ne samo da sam ja stigao pravo u takvu jednu školu, nego sam tu zatekao i profesore od kojih, činilo mi se, nema značajnijih ličnosti, nezavisnijih ličnosti, koji žive od vere u nauku, znanje, umetnost... Mislio sam da profesori nemaju nikakvih ovozemaljskih problema, nego ako učiš, ako znaš matematiku i fiziku, ako veruješ u Pitagorinu teoremu — tvoji su problemi rešeni. Ne sećam se ko je tada bio predsednik opštine ili sekretar komiteta, ali znam i danas ko je predavao srpski jezik, matematiku, fiziku. Profesorke stranih jezika posmatrao sam kao da su ambasadori tih zemalja, ličile su mi na neki diplomatski kor“, seća se Bećković i dodaje da je u Valjevu prvi put video Justina Popovića u fijakeru.“
„Taj grad je za mene bio najvažniji, najlepši, najsrećniji deo života“, zaključuje Matija Bećković.
Od godišnjaka do Integral kupa
Govoreći o obeležavanju jubileja, direktor Jeftić podseća da su događaji usled okolnosti sa pandemijom izmešteni, poput svečane akademije i naučnog skupa koji ne mogu biti održani u praznoj sali.
„Pokušavamo da izvučemo maksimum. Trenutno su aktuelne publikacije koje štampamo u školi i to je aktivnost po kojoj smo poznati i možda najbolji u zemlji. Objavili smo, pored ostalog, jubilarni godišnjak , publikaciju koja će poslužiti dok ne sačekamo monografiju. Ono što je dobro, jeste da su nam zaživele gimnazijske onlajn tribine, na kojima učestvuju poznati ambasadori, operski pevači, glumci, sportisti koji su bili đaci naše škole. Narednog vikenda održaćemo međunarodno takmičenje iz matematike ’Integral kup‘ , četvrti put. I za aktuelnu izložbu Ljube Popovića u Modernoj galeriji tekst za katalog pisala je naša profesorka, a druga ga je prevela na engleski. Jednostavno, teško je zamisliti neko kulturno dešavanje u Valjevu bez učešća profesora ili učenika naše gimnazije“, zaključuje Jeftić.
