Američki predsednik Džon F. Kenedi ubijen je 22. novembra 1963. godine u Dalasu, a za ubistvo je optužen Li Harvi Osvald, koji je takođe kasnije ubijen i to pred TV kamerama.
Neki istraživači ubistva dovodili su sa atentatom u vezu put Li Harvi Osvalda u Meksiko Siti neposredno pred ubistvo Kenedija.
Osvald je otputovao autobusom iz Teksasa do Meksiko Sitija 27. septembra, a vratio se 2. oktobra 1963. godine, nešto manje od dva meseca pred atentat na Kenedija.
Neki istraživači tvrdili su da je Osvald tokom boravka u Meksiko Sitiju posetio ambasade Kube i Sovjetskog Saveza, te da njegova poseta Meksiu ima veze sa atentatom.
Međutim meksički profesor Gonzalo Soltero u autorskom tekstu na portalu „Conversation“ iznosi detalje svog istraživanja koje pobija takvu teoriju.
Soltero navodi kako je Meksiko u doba Hladnog rata bio jedno od retkih mesta na Zapadnoj hemisferi gde su dve suprotstavljene strane „koegzistirale manje ili više otvoreno“, budući da je ta država imala dobre odnose i sa zapadom i sa istokom.
Kako navodi, kubanske i sovjetske diplomate su posvedočile kako je Osvald pokušavao da poseti njihove ambasade, tražeći vizu za te zemlje. Kako je u obe odbijen, čak je izazvao i incidente, što je poznato tajnim službama i SAD i Meksika.
Međutim, tajna su ostala tri dana njegove posete, posle odbijanja u ambasadama.
Već 1967. godine, četiri godine posle atentata na Kenedija, pojavila se teorija kako je Osvald u ta tri dana stupio u vezu sa Meksikancima koji su bili na levičarskoj strani hladnoratovske podele.
Ta teorija nastala je kada je Bendžamin Rajli, američki konzul u meksičkom primorskom gradu Tampiku, razgovarao sa lokalnim novinarima, piše meksički profesor.
Jedan od novinara bio je Oskar Kontreras Lartig, reporter lista „El sol de Tampiko“, koji je konzulu ispričao kako se sreo sa Osvaldom 1963. godine kao student prava u Meksiko Sitiju.
Kontreras je ispričao konzulu kako je bio u studentskoj grupi koja je podržavala Fidela Kastra i tamo je upoznao Osvalda, objašnjava profesor Soltero. Prema Kontrerasovim tvrdnjama, Osvald je proveo dva dana sa studentima, a potom ih ponovo sreo u kubanskoj ambasadi, međutim, nije želeo da govori o drugim detaljima „u strahu za život“. Takođe, Kontreras je ispričao konzulu kako je „kada je čuo za ubistvo Kenedija, svom uredniku ispričao kako se sreo sa Osvaldom“.
Tako je ovaj meksički novinar doveo u vezu Li Harvi Osvalda sa Kastrovom Kubom.
Zbog toga ga je ispitivala i CIA, ali Kontreras tokom šestočasovnog saslušanja nije otkrio više detalja, osim da nije čuo od Osvalda da pominje atentat, već samo kako „mora na Kubu“, navodi Soltero.
Još jedno saslušanje Kontrerasa pokušano je 1978. godine, kada je član kongresne komisije za istragu ubistva, Den Hardvej, otputovao u Meksiko kako bi razgovarao s njim. Međutim, Hardvej nije uspeo da se nađe sa Kontrerasom, ali je naveo kako njegovo svedočenje ne treba odbaciti, piše meksički profesor.
Na Kontrerasa se pozivaju i drugi istraživači koji su se bavili ubistvom Kenedija, a neki su čak naveli i kako im je on izložio da je Osvald imao veoma važne kontakte sa kubanskim agentima u Meksiku.
Meksički profesor Gonzalo Soltero navodi kako je Kontreras preminuo 2016. godine, pre početka njegovog istraživanja, pa nije mogao direktno da razgovar sa njim o tome. Međutim, kako dodaje, istražujući podatke o njemu, uočio je kako se bitne stvari iz Kontrerasove priče o Osvaldu ne slažu.
Tako se Kontreras preselio u Tampiko, gde je radio kao novinar, 1964. godine. Međutim, ispričao je kako je odmah posle atentata svom uredniku rekao za poznanstvo sa Osvaldom. Soltero navodi da studentske novine u Meksiku nisu baš uobičajene, a pogotovo za nekog ko studira prava, pa je pitanje kako je Kontreras kao student 1963. godine mogao da ima urednika.
Međutim, nije ni to jedina manjkavost čitave priče. Profesor Soltero istraživao je dalje, misleći da se radi o novinama u Tampiku, udaljenom 480 kilometara od Meksiko Sitija, u kojima je Kontreras radio. Tamo je saznao kako je Kontreras pisao trač rubriku od juna 1963. godine, a to je radio i tokom septembra i oktobra.
„Dok je Li Harvi Osvald bio u Meksiko Sitiju, Konteras je bio u 480 kilometara udaljenom Tampiku. Tamo je pisao o lokalnim venčanjima, izletima lokalnog visokog društva jahtama i sličnim temama. Zbog toga verujem kako on zapravo nije ni bio u Meksiko Sitiju u isto vreme kada i Li Harvi Osvald“, navodi Soltero.
Dodaje da postoje i neke druge teorije u vezi sa Meksiko, kao na primer da je Osvald imao ljubavnicu Meksikanku koja ga je povezala sa komunističkim špijunima, ali da je, prema njegovom ubeđenju, najverovatnije da Osvaldov dolazak u Meksiko Siti nema nikakve veze sa njegovim atentatom na Kenedija.
