Nuklearna podmornica za specijalnu namenu projekta 09851 „Habarovsk“, koja je sposobna da nosi do šest strateških bespilotnih letelica „Posejdon“, biće uronjena u prvoj polovini 2021. godine. Ovo je ruskim medijima saopštio izvor u vojno-industrijskom kompleksu, ali još uvek nema zvanične potvrde informacija. Ipak, ovo nije prvo spominjanje „Habarovska“ u kontekstu „Posejdona“. Letos je „Forbs“ pisao da bi ova podmornica sa odgovarajućim „punjenjem“ mogla da promeni svetsku taktiku podvodnog ratovanja.
„Oružje Sudnjeg dana“ u sedam tačaka
Podsetimo se šta se zna o „Posejdonu“.
Strateški podvodni robotski sistem 2M39 „Posejdon“ prvi put je javnosti predstavio ruski predsednik Vladimir Putin u svojoj poruci Federalnoj skupštini Rusije 1. marta 2018. godine.
Ali informacije o ovom projektu, koji se ranije nazivao „Status-6“, pojavile su se još 2015. godine, kada je slajd sa prezentacije na vojnom sastanku sa ruskim predsednikom završio (slučajno?) u vestima jednog od ruskih kanala.
Radi se, po svemu sudeći, o bespilotnom podvodnom aparatu sa energetskom komponentom malih gabarita, neograničenim vremenom zadržavanja pod vodom i termonuklearnom bojevom glavom kapaciteta možda više od dve megatone. Njegov zadatak je da onesposobi infrastrukturne objekte na velikom području obale agresora u uslovima kada su kopnene, vazdušne i konvencionalne komponente ruskih strateških nuklearnih snaga već uništene. Stoga se „Posejdon“ ponekad naziva oružjem „Sudnjeg dana“.
Očigledno da će „Posejdone“ biti teško otkriti i uništiti: oni su manji i tiši od podmornica. Pored toga, moći će da izdrže veće pritiske i budu na dubinama izvan dometa savremene opreme za otkrivanje.
Sa tih dubina, bespilotni aparat može da napadne eskadrilu brodova, zahvaljujući svojoj „nevidljivosti“ (ili „nečujnosti“) za sisteme hidroakustičke odbrane.
Taktika raspoređivanja „Posejdona“ može biti sledeća: u ugroženom vremenskom periodu bespilotne letelice se lansiraju sa podmornica u oblastima okeana udaljenim od obale navodnog neprijatelja. Ako dođe trenutak istine, „Posejdoni“ dobijaju naredbu „napad“ preko sredstava komunikacije ultra velikog dometa i niskih frekvencija.
Iz ovoga sledi da efikasnost upotrebe ovih bespilotnih letelica ne zavisi samo od njihovog „punjenja“, već i od savremenih sredstava za isporuku „Posejdona“ do mesta borbenog dežurstva.
Koliko podmornica je potrebno?
Prvi nosač „Posejdona“ je bila istraživačka eksperimentalna podmornica K-329 „Belgorod“, inače, najduža podmornica na svetu - njena dužina je oko 180 metara.
„Belgorod“ je porinut 23. aprila 2019. godine i njegova izgradnja se završava u vojnom brodogradilištu „Sevmaš“ u Severodvinsku na severu Rusije. Ovde će 2021. godine verovatno započeti pomorska ispitivanja ove podmornice zajedno sa kompleksom „Posejdon“.
Ali „Belgorod“ je istraživačka podmornica. Na podmornici će se odvijati ispitivanja na polju korišćenja različitih robotičkih podvodnih sredstava i interakcije sa nuklearnim dubokovodnim stanicama. A redovni nosač kompleksa „Posejdon“ će postati nuklearna podmornica za specijalnu namenu projekta 09851 „Habarovsk“, koja se takođe gradi na „Sevmašu“.
Još uvek nema pouzdanih podataka o karakteristikama „Habarovska“. Prema procenama stručnjaka, dužina podmornice može biti veća od 110 metara, a ukupni deplasman oko 10 hiljada tona. Odnosno, to će biti nuklearna podmornica koja se po veličini može uporediti sa višenamenskom podmornicom sa krstarećim raketama projekta 885 „Jasenj“. Može se pretpostaviti da će brzina podvodnog kretanja „Habarovska“ biti oko 30 čvorova, ali u ovom trenutku je bolje ostaviti nagađanja po strani i sačekati zvanične informacije u vezi sa karakteristikama najnovije podmornice.
Zašto podmornica nije izgrađena ranije?
Još niko na svetu nije izgradio tako veliku nuklearnu bespilotnu letelicu, kao što je „Posejdon“, i shodno tome, ni podmornice-nosače za takve aparate. Čak je i lansiranje bespilotnog aparata iz lansera podmornice izuzetno težak tehnički zadatak. Stvar je u tome da nakon lansiranja aparata, u lanser podmornice odmah ulazi nekoliko desetina tona vode i bez specijalnih mera ona može „propasti“ u dubinu, a zatim, nakon ispumpavanja vode, naprotiv, može da izgubi dubinu zbog gubitka mase. Podmornice-nosači tipa „Habarovsk“ ili eksperimentalna podmornica B-90 „Sarov“, na kojoj je početkom 2010-ih bio testiran prototip budućeg „Posejdona“, opremljene su vrlo obimnim specijalnim balastnim cisternama koje su odgovorne za održavanje podmornice na potrebnoj dubini.
Za ostalo se veruje da podmornice projekta 09851 „Habarovsk“ maksimalno koriste tehnička rešenja razrađena na njihovoj strateškoj „braći“ — raketnim podmornicama 955A „Borej A“.
Izgradnja podmornice „Habarovsk“ je započeta u Severodvinsku 3. juna 2014. godine. U početku se očekivalo da će 2018. godine podmornica biti porinuta, a 2020. godine da će postati deo ruske flote. Ali, očigledno, ove prognoze nisu uzimale u obzir činjenicu da je projektovanje podmornice teklo gotovo istovremeno sa njenom izgradnjom. Naravno, ekonomska kriza 2014. godine je takođe uticala na brzinu gradnje, kao i pandemija 2020. godine.
Ako podmornica zaista bude porinuta u prvoj polovini 2021. godine, proces završetka njene izgradnje će trajati najmanje dve godine, nakon čega će započeti ispitivanja kako same podmornice, tako i njene interakcije sa „Posejdonom“, za koji je i napravljena. Za to će biti potrebno još nekoliko godina.
Trenutno se „Habarovsk“ gradi u jednom primerku, ali već su poznati planovi za opremanje svake od ruskih flota otvorenog mora, odnosno Severnog i Tihog okeana, sa dve podmornice-nosača kompleksa „Posejdon“. To će omogućiti da se jedna podmornica drži u pripravnosti u okeanu, dok će se druga pripremati za borbeno dežurstvo u bazi. Mislim da će dežurstvo u proseku trajati najviše 90 dana — takva je autonomija savremenih podmornica.
Amerika radi na svom sistemu
Naravno, ovakav scenario ne ignorišu Sjedinjene Države, gde će biti napravljeni novi izviđački i protivpodmornički sistemi. Uključujući i bespilotne koji će moći da rade ne bilo kojoj dubini. Zapravo, Amerika već sada radi na podvodnom kompleksu „Hammerhead“, za koji se očekuje da će moći da se suprotstavi Posejdonu.
Da rezimiramo: negde do 2025. godine Rusija će možda uvesti u službu prvu podmornicu-nosača na nuklearni pogon, koja će nositi jedinstveni podvodni strateški kompleks naoružanja. Ovo je nova strateška realnost, nova tema međunarodnih sporazuma o ograničenju naoružanja, novi faktor odvraćanja i nova pretnja. Sve zavisi od toga ko i iz kog ugla gleda na taj sistem naoružanja.
