Mladost Fjodora Romanova
Fjodor Nikitič je rođen 1553. ili 1554. godine. Već u ranoj mladosti je pokazao interesovanje za nauku i nikakve afinitete za monaškim životom. Štaviše, bio je poznat kao čovek koji je imao vrlo moderne poglede na život. Na primer, voleo je da se lepo oblači.
U svojoj knjizi posvećenoj Romanovima istoričar Nikolaj Kostomarov zabeležio je interesantan podatak. Kada su poznati krojači u Moskvi nekome šili odelo i ono mu dobro stajalo, kupac bi dobio kompliment: „Sad ste isti Fjodor Nikitič“. Ime Romanova se koristilo kada je trebalo nekome dati kompliment za lepotu.
Pored toga, Fjodor Nikitič je važio i za jednog od najuticajnijih moskovskih bojara. On je postao gubernator Pskova 1593. godine, a kasnije je dobio čin vojvode i postao jedan od lidera carske Dume.
Sučeljavanje Romanova i Godunova
Ipak, nije sve išlo glatko u životu Fjodora Nikitiča. On je bio glavni rival Borisu Godunovu u borbi za presto. To je ujedno bio razlog njegovog izgnanstva, nakon dolaska Godunova na vlast.
Romanov je prinudno postao patrijarh Filaret, a njegova supruga Ksenija – monahinja Marta. Uprkos činjenici da u početku Romanov nije planirao da svoj život posveti crkvi, preuzeo je čin sa velikom odgovornošću.
Odvajanje od supruge i dece, duge godine izgnanstva na severu u Manastiru Sijsku nisu ga slomile. Protivnici patrijarha su bili sigurni da će Romanov ostatak svog života provesti u službi Bogu i molitvama, ne stvarajući neprilike Godunovu. Prevarili su se.
Fjodor u početku nije osećao ljubav prema rečima iz Jevanđelja i prema svojoj braći monasima odnosio se vrlo drsko, kao da se nije odrekao nade u povratak u svet.
Povratak patrijarha Filareta
Nakon vladavine Godunova, na presto dolazi Lažni Dimitrije I, koji je imao dobre odnose sa Romanovima. On oslobađa Filareta i njegovu suprugu i Fjodora proglašava mitropolitom rostovskim.
Za vreme vladavine Lažnog Dimitrija II Fjodor Nikitič je otputovao u diplomatsku misiju u Poljsku, gde je na kraju proveo devet godina u zatočeništvu.
Da li je Fjodor Romanov bio car?
Oslobađanje Romanova se desilo 1619. godine, kada je konačno uspeo da vidi sina, koji je u međuvremenu postao ruski car. Zapanjujuće je da je autoritet njegovog oca, koji je u to vreme još bio u zarobljeništvu u Poljskoj, odigrao značajnu ulogu u izboru Mihaila Fjodoroviča za vladara.
Neki istoričari patrijarha Filareta nazivaju „ruskim Rišeljeom“. Nakon povratka, Fjodor Romanov se nametnuo kao energičan državnik. Jedna od najvećih misterija u vezi sa njim bio je portret pronađen u Palati Kolomensko 1863. godine. Na njemu se patrijarh pojavljuje u carskim odeždama sa atributima državne moći. Na slici je natpis: „Car Fjodor Nikitič“.
„Patrijarh Filaret Nikitič: u odeći vladike, sa mitrom prikazanom pored njega, na stolu. Uklonivši određeni broj slojeva na slici, restauratori su videli istog Romanova, ali ne u vladičanskoj odeći - sakosu, već u carskom kaftanu. Preko kaftana bila je haljina obrubljena lisičjim krznom. Ramena Romanova bila su prekrivena simbolima kraljevske moći – kruna, kugla i žezlo, prekrivenim istim krznom. Umesto velikog krsta, koji se nosio preko carske odeće, Filaret je nosio panagiju - deo episkopske odeće. Naročito je intrigantna bila činjenica da su Romanovi brkovi i brada bili uređeni kao što je u svetu u to vreme bilo moderno. Njegova desna ruka koja drži žezlo je još jedan znak carske porodice. Istraživači su otkrili da je natpis napravljen u 17. veku. Smešten je u muzej, zajedno sa portretima carske porodice“, navodi Valerij Vjatkin, kandidat istorijskih nauka, član Saveza pisaca Rusije.
On dodaje da misterija ovog portreta nikada nije rešena. Možda je Filaret sebe doživljavao kao vladara, čak i dok je njegov sin vladao. Prema mišljenju Vjatkina, ova slika se odnosi na raniji period, na period rivalstva sa Godunovom.
Ovaj portret mogao bi da odražava nade Fjodora Romanova da postane pravi car Rusije. Zvanično on to nije postao, iako je ostvario mnoge svoje snove.
Patrijarh Filaret je umro 1633. godine. Život mu je bio pun iskušenja, uspona i padova. Fjodor Romanov je uspeo da sprovede reforme koje su značajno promenile crkvenu strukturu. Patrijarsima je dao velika prava, ali je takođe povećao odgovornost sveštenstva.
Posedovao je redak dar - sposobnost da državne aktivnosti obavlja paralelno sa obavezama u pravoslavnoj crkvi.
.jpg){kind=link}