Skoro sedam godina, radeći u Beogradu, svakog meseca sam išao kod patrijarha Irineja na razgovor. Obično rano ujutru. On me je mnogome naučio doslednosti čvrstini, ljubavi ka Srbiji. Naučio me je i, po-srpski, da ujutru pijem kafu sa rakijom.
U januaru, dok sam bio par dana u Beogradu, pozvao sam pomoćnika Irineja i zatražio sastanak sa patrijarhom kad sledeći put dođem u martu, kako sam tada planirao. Tri minuta kasnije dobio sam pozitivan odgovor patrijarha. Ali, izgleda, nije bilo suđeno.
Smrću patrijarha Irineja smo postali siromašniji. I Srbi i prijatelji Srbije. I Rusi, ruski narod, naravno. Jedinorodni i iste vere, kako je voleo da ponavlja patrijarh.
Vera, pravednost, dostojanstvo, mudrost, požrtvovanje – glavna su crta velikog srpskog patrijarha. I duševnost, iskrenost, nekad skoro dečja, i čvrstina. Sve je razumevao, opraštao i, koliko je mogao, štitio.
Ja ću, naravno, doći u Srbiju, iako je teško predstaviti Srbiju bez patrijarha Irineja.
Slava mu.
