Mi jesmo naša istorija
U saradnji sa Nacionalnom umetničkom galerijom Namibije (NAGN) u Muzeju afričke umetnosti postavljena je izložba „Reflect — Namibija 30 godina nakon oslobođenja“, koja predstavlja radove nastale povodom tridesetogodišnjice oslobođenja jedne od poslednjih kolonija na afričkom kontinentu.
Nastala zajedničkim snagama kustosa iz Srbije i Namibije, ova izložba nas vodi kroz modernu istoriju ove zemlje, od sećanja na prošlost do anticipacije budućnosti.
Skriveni moto izložbe su reči Džejmsa Boldvina: „Istorija nije prošlost, ona je sadašnjost. Mi nosimo istoriju sa sobom. Mi jesmo naša istorija.“
Potlačenost kao dominantan oblik vladavine i to u novijoj istoriji Namibije, obeležen je smenom nemačkog kolonijalizma i južnoafričkog aparthejda. Prvi genocid 20. veka, čije su žrtve bili pripadnici naroda Herero i Nama, desio se upravo na teritoriji Namibije u vreme nemačke vladavine.
Više od 100.000 ljudi ubijeno je sistematskim odsecanjem od izvora vode, izgladnjivanjem u koncetracionim logorima i napornim fizičkim radom. Ova stradanja su obeležila i umetničku postavku u Muzeju afričke umetnosti.
„U mnogim radovima sloboda je dovedena u pitanje. Umetnici se pitaju da li smo zaista slobodni i šta sloboda znači. S druge strane, neke je umetnike razmišljanje o Namibiji 30 godina nakon oslobođenja inspirisalo da misle o kulturi sećanja i o tome kako se pamti, zašto se pamti određeni istorijski period i šta to znači danas“, kaže za Sputnjik kustos Muzeja afričke umetnosti Ana Knežević.
Sećanje na afričkog antikolonijalnog heroja
Na jednom od radova predstavljen je i Sem Nujoma, prvi predsednik i otac moderne namibijske nacije, koga su Jugosloveni smatrali „afričkim antikolonijalnim herojem“.
„Istorijske činjenice govore da je Jugoslavija kao članica Pokreta nesvrstanih učestvovala u podršci za oslobođenje Namibije. Postoje podaci da je jugoslovenska vojska bila prisutna na angolsko-namibijskoj granici, kao i da je slala pomoć u borbi za oslobođenje“, naglašava Kneževićeva.
Ova postavka takođe nam ukazuje na savremene probleme sa kojima se i Srbija i Namibija danas suočavaju, a to su ekonomski i egzistencijalni uslovi običnih ljudi i umetnika.
„Mi smo te probleme nazvali ’savremeni refleksi‘, a tiču se ekonomskih izazova, ali i svetskih problema poput globalnog zagrevanja ili istrebljenja retkih životinjskih vrsta“, kaže kustos.
Tri rada trajno u kolekciji MAU
Osim toga što na moderan način progovaraju o prošlosti i savremenim temama, radovi na izložbi savršeno kombinuju tradicionalnu namibijsku umetnost i kulturu sa savremenim tehnikama.
„U kanonu namibijske istorije umetnosti primetni su različiti tokovi — dominantna je upotreba grafike i to grafike na kartonu. Umetnost reciklaže, čak redimejda (ready made) i uopšte džank estetike takođe veoma inspiriše mlade umetnike. Ono što je koleginica iz namibijske galerije istakla, jeste tehnika krpljenja tkanine koja se vezuje za tradicionalno zanatstvo, a što je prisutno u savremenoj interpretaciji na našoj izložbi“, objašnjava kustos.
MAU sa ponosom ističe da su tri rada sa ove izložbe otkupljena i biće uvrštena u stalnu postavku muzeja. Reč je o radovima umetnika Elije Šivuhambe, Kima Mudizea i Eriha Šnaka.
Ovi radovi, svaki na svoj način, govore o namibijskoj kulturi i savremenim refleksima na njenu istoriju, od kolonijalnog režima do borbe za nezavisnost i svih opasnosti koje ona sa sobom nosi.
Doživeti prirodne lepote Namibije
Za vreme boravka u Namibiji i saradnje sa lokalnim kustosima, naša sagovornica je imala priliku da poseti institucije kulture, ali i prirodne lepote poput Namibijske pustinje i planine Špickof.
„Kada smo posetili planinu Špickof, mogli smo da vidimo praistorijske crteže naroda San koji su nam poznati kao Bušmani“, kaže Ana Knežević i upućuje na značaj ove zemlje za svetsku istoriju umetnosti.
Izložba „Reflect — Namibija 30 godina nakon oslobođenja“ trebalo je da bude otvorena 21. marta na tridesetogodišnjicu stvaranja nezavisne Namibije. Uz prisustvo kustosa i umetnika planiran je intenzivniji dijalog sa publikom i zainteresovanima. Pandemija virusa korona, međutim, jeste pomerila datum otvaranja izložbe, ali ne i doživljaj šetnje kroz jugozapadnu Afriku i nezaboravne priče koje Namibija donosi.
