Ovo su, između ostalih, reči nekadašnjeg premijera Srbije i bivšeg gradonačelnika Niša Zorana Živkovića koje je za Sputnjik uputio povodom smrti patrijarha srpskog Irineja.
Živković ukazuje da je počivši patrijarh uradio mnogo toga za Eparhiju nišku i Srpsku pravoslavnu crkvu.
Upoznao ga je 1992. godine pri svom prvom ulasku u politiku, i od tada su imali stalne kontakte.
„Puno tih stvari se desilo. Recimo zimski protesti '96/97'. kad smo se mi Nišlije i cela Srbija borili protiv izborne krađe, on je stao na našu stranu, poslao najpopularnijeg niškog sveštenika da se obrati građanima na trgu, a kad smo prolazili u šetnji pored Saborne crkve zvonila su zvona. To je jedna od stvari. Kad je gorela ista ta Saborna crkva 2001. godine, on je bio na ivici života, kao da je i sam goreo sa tom crkvom. Mi smo uspeli da je obnovimo na dobar, valjan način. U vreme bombardovanja 1999. godine počeli smo izgradnju Hrama svetog cara Konstantina i carice Jelene u Nišu zajedno, i pod bombama osveštali temelje. Puno puta smo imali razne zajedničke situacije, bio sam, naravno, i na njegovom postavljenju u Pećkoj patrijaršiji kada je izabran za patrijarha“, priča nam Živković.
Nekadašnji premijer priznaje da se poslednjih godina nije saglasio sa nekim političim odlukama patrijarha, ali da je, ipak, njegov značaj za crkvu samo pozitivan:
„Ja sam imao tu sreću da tadašnjeg episkopa, počivšeg patrijarha Irineja upoznam još 1992. godine. On je tada bio episkop niški i pri mom prvom ulasku u politiku kolege su me odvele kod njega da popričamo o nekim stvarima, tako da smo se tad upoznali i praktično od tada imamo redovne sastanke. Na njegovoj slavi sam gost od 1993, krstio mi je decu, venčao me je. Dolazio je kod mene na slavu do pre par godina, tako da imamo jedno veliko poznanstvo i prošli smo mnoge situacije, neke dobre, neke loše. Ono što je moja ocena njegovog rada, to je apsolutno pozitivno“.
Pročitajte još:
