Obazrivo i s maskama na licima, građani ulaze u crkvu i Hram, krste se i mole za patrijarha. Oni s kojima smo razgovarali duboko žale zbog odlaska poglavara Srpske pravoslavne crkve.
Miloš Bradaš:
„Bog da dušu prosti našem patrijarhu, gospodinu Irineju. On je bio veliki čovek, velika ličnost. Pamtićemo ga po mnogim delima koja je učinio za srpski rod i za srpsku Crkvu. Stojimo na platou Hrama Svetoga Save, a upravo on je zaslužan za završetak gradnje ovog hrama. Bio je jako dugo na tom mestu. Prvo je bio episkop niški, tako ga pamtimo, po dobrim delima. Uvek je svakome pomogao, rečju i delom. Nasledio je blaženopočivšeg patrijarha Pavla, vodio je srpsku Crkvu najbolje što je mogao i znao“.
Simo Lončar:
„Pamtiću blaženopočivšeg patrijarha kao istaknutog jerarha naše svete pravoslavne Crkve. Kao jednog smirenog, dobrog čoveka, Božjeg izaslanika na zemlji, istinskog pastira, čuvara trona Svetog Save i naravno, njegovog prethodnog, za mnoge od nas svetog patrijarha Pavla. Ja mogu samo da iskažem svoje ogromno poštovanje, jer je on vodio našu crkvu kroz teško vreme i preuzeo je od jednog nesumnjivog autoriteta, jednog od najznačajnijih ljudi naše crkve uopšte. Mogu samo da iskažem tugu, koja je ljudska, ali i radost što sam njegov savremenik“.
Vera Poluga:
„Pamtiću ga po izuzetnoj duhovnosti, smirenosti, odnosu prema vernicima i svom narodu uopšte, prema svemu“.
Nikola Milentijević:
„Ostaće mi patrijarh u sećanju svakako po završetku izgradnje Hrama Svetog Save i po liturgiji za, nažalost, upokojenog mitropolita Amfilohija. Veliki gubitak je ovo za sve vernike i Srpsku pravoslavnu crkvu“.
Pavle Milojković:
„Viđao sam ga ponekad u Sabornoj crkvi, na večernjoj službi i oko crkve. Delovao je dostojanstveno, otački. Svima treba da nam bude žao što se upokojio“.