Ona je u intervjuu za „Evropsku pravdu“ rekla da se njen stav po pitanju Krima nije menjao od 2016. godine kada je prethodno govorila za taj portal.
„Govorila sam o tome kada sam bila premijer i, uveravam vas, da ću isto to govoriti kad stupim na dužnost predsednika“, rekla je Sandu.
Ona je, istovremeno, priznala da su građani Moldavije podeljeni po pitanju Krima i da ima onih koji ne dele njeno mišljenje.
Osvrnula se i na situaciju u Pridnjestrovlju, rekavši da rešenje konflikta mora da podrazumeva potpuno povlačenje ruskog mirovnog kontingenta.
Ona je za Pridnjestrovlje rekla da je „otcepljeni region“ gde moldavske vlasti nemaju pristup.
Izabrana predsednica je odbila da prizna dug Tiraspolja pred „Gaspromom“, a rekla je i da ne razmatra scenario federalizacije.
Poslanica ruske Dume Jelena Panjina je, komentarišući izjavu Sandu, rekla da bi upravo federalizacija mogla da ude put za uspostavljanje balansa interesa i dugoročnog mira.
Kako je rekla, bivša premijerka predlaže stanovnicima Pridnjestrovlja povratak na stanje iz 1992. godine kada je i došlo do izbijanja konflikta. Scenario koji im predlaže Sandu u Tiraspolju neće prihvatiti, uverena je Panjina.
Podsetimo, u Moldaviji je 15. novembra održan drugi krug predsedničkih izbora. Kandidati u drugom krugu izbora bili su dosadašnji predsednik Igor Dodon, koji se kandidovao za drugi mandat, i bivša premijerka Maja Sandu.
Prema podacima Centralne izborne komisije, nakon obrade 100 odsto glasačkih listića, Sanduova je pobedila na predsedničkim izborima sa 57,75 odsto glasova, dok je za Dodona glasalo 42,25 odsto birača.
Sandu se obrzo posle izbora sastala se sa ruskim ambasadorom u zemlji Olegom Vasnjecovom kojem je rekla da namerava da uloži napore na uspostavljanju pozitivnih i pragmatičnih odnosa sa Rusijom.
„Moja misija je da zemlju izvučem iz međunarodne izolacije i uspostavim dobre odnose sa Rusijom, što će rešiti važne probleme za građane. Uložiću sve napore da uspostavim pozitivne, pragmatične i predvidljive odnose sa Rusijom. Nadam se da ćemo od sada imati dobru saradnju“, istakla je Sanduova.
Situacija u Pridnjestrovlju
Pridnjestrovlje, u kojem 60 odsto žitelja čine Rusi i Ukrajinci, tražilo je izlazak iz sastava Moldavije još pre raspada Sovjetskog Saveza, strahujući da će se na talasu nacionalizma Moldavija ujediniti s Rumunijom.
Posle neuspešnog pokušaja moldavskih vlasti da nasilno reše problem 1992. godine, Pridnjestrovlje je faktički postalo teritorija koja nije pod kontrolom Kišinjeva.
Ove godine se navršava 28 godina od početka mirovne operacije u Pridnjestrovlju. Mir u zoni sukoba održavaju 402 ruska vojnika, 492 pridnjestrovska, 355 moldavskih i deset vojnih posmatrača iz Ukrajine.
Mirovnjaci obavljaju službu na 15 kontrolnih punktova, koji se nalaze na ključnim deonicama zone bezbednosti.
Pročitajte još:
