Najnovija izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da su širom otvorena vrata dogovoru sa Gaspromnjeftom o privatizacije HIP Petrohemije, donela je nadu da su stvari pokrenute sa mrtve tačke. A pokrenuo ih je prvi čovek Gaspromnjefta Aleksandar Djukov odlukom o formiranju radne grupe koja će se pozabaviti privatizacijom Petrohemije.
Odluka Djukova razlog za optimizam
To pitanje je bilo predmet višegodišnjih razgovora srpskih i ruskih zvaničnika.
Na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu 2018. godine o tome su razgovarali ministri energetike Rusije i Srbije Aleksandar Novak i Aleksandar Antić.
O mogućnosti da NIS bude strateški partner Petrohemije, predsednik Srbije je sredinom prošle godine razgovarao sa generalnim direktorom te kompanije Kirilom Tjurdenjevom.
Zato Stevanović formiranje zajedničkog tima, koji treba da razmotri privatizaciju Petrohemije, smatra prvim konkretnim korakom i znakom da su stvari počele da se odvijaju u dobrom pravcu.
Prirodna celina
Petrohemija i NIS, po njegovim rečima, predstavljaju prirodnu celinu.
„Svuda u svetu petrohemija ide uz rafineriju. Ono što je produkt pančevačke rafinerije, primarni benzin, direktno cevima ide u HIP Petrohemiju. Ta simbioza se zatim vidi u energetici. Mada su im odvojeni energetski blokovi, kada u nekom slučaju dođe do zastoja u Petrohemiji, ili u Rafineriji, ona druga strana joj šalje paru, tako da su oni i energetski povezani. Tehnološko-tehnička povezanost je velika“, objašnjava sekretar Udruženja za hemijsku industriju PKS.
Normalno je, kaže Stevanović, da bi nam spajanje NIS-ove rafinerije i Petrohemije donelo veliku dobit. On ne sumnja da bi od toga i ruska strana imala korist, jer postoji tržište za njene proizvode i ono je sigurno.
„Petrohemija je veliki izvoznik i to što proizvodi je vrlo kvalitetno i to ide u ceo svet. Gotovo sve plasira u inostranstvu. Ako dođe do privatizacije od strane Rusa sigurno će biti i novih investicija i poboljšanja proizvodnje, kao što je to slučaj u NIS-u“, napominje sagovornik Sputnjika, ukazujući na razloge zbog kojih je optimista po pitanju privatizacije Hemijske industrije Pančevo od strane NIS-a, odnosno njegovog većinskog vlasnika Gaspromnjefta.
On za Sputnjik napominje da pančevačka hemijska industrija uspešno posluje i da prošlogodišnji mali pad proizvodnje zbog remonta u februaru nije omeo da i dalje bude u vrhu, među 10 najvećih izvoznika iz Srbije. U julu 2019. izvoz HIP — Petrohemija bio je 58,6 miliona evra, a u osam meseci ove godine, obeležene pandemijom kovida 19, ostvarila je izvoz od 96,6 miliona evra.
Pomoć NIS-a za pozitivno poslovanje
Primarni benzin, kao produkt prerade nafte, Petrohemija je od NIS-a dobijala po najpovoljnijim tržišnim uslovima, ali i pomoć u unapređenju operativne efikasnosti, što je doprinelo da posle dugo vremena od 2015. godine posluje pozitivno.
Od sredine 2017. godine HIP Petrohemija je praktično postala firma bez dugova. Usvajanjem unapred pripremljenog plana reorganizacije, država je deo potraživanja poverilaca otpisala, a deo konvertovala u kapital Petrohemije, čime je promenjena njena vlasnička struktura. Tako se 76 odsto akcija pančevačke fabrike nalazi u vlasništvu države i povezanih lica, preostalih 21 odsto je vlasnički kapital NIS-a, a tri odsto Lukoila.