Njeno otkriće izledalo je kao na filmu.
Naime, ona je sasvim slučajno u bečkom arhivu pronašla dokumenta koja govore o sastancima političkog vrha tadašnje Austro-Ugarske u cilju formiranja albanske nacije.
Na kraju svog dela „Uticaj Austrougarske imperije na stvaranje albanske nacije“ Toleva je napisala:
„Posle detaljnog proučavanja arhiva možemo tvrditi da na početku 20. veka albansko stanovništvo još ne predstavlja oformljenu naciju. Etničke grupe u Albaniji žive izolovano, nemaju veza među sobom, osim kad ratuju. Mogućnosti za njihovo zbližavanje su praktično ništavne, a ubistva uobičajena, čak i za ljude iz istog klana“.
On aje navela i da u toj zemlji postoje dva osnovna dijalekta, ali oni su toliko različiti, da se ljudi skoro ne razumeju.
„Ne postoji jedinstveni književni jezik, već više od dvadeset različitih načina pisanja na lokalnim dijalektima. Koeficijent pismenosti ne prelazi čak ni 2%. Stanovništvo pripada trima veroispovedanjima – muslimani, pravoslavni i katolici. Albanci nemaju nacionalno saznanje, nemaju opšte interese, ne iskazuju solidarnost i ne razvijaju se u pravcu buđenja nacionalnih osećanja. Prema tome, početkom 20. veka ne postoji albanska nacija“, zaključila je.
Zbog neverovatnih otkrića o albanskoj naciji, Teodora je, prema navodima prijatelja prijatelja, osećala da je neki ljudi prate. Preminula je 2011. godine u svojoj 43. godini, zvanično od raka. Međutim, njeni prijatelji su ostali u sumnji.
Pročitajte još:
