Koautori rezolucije su Gruzija, Nemačka, SAD, Velika Britanija, Francuska, Letonija, Litvanija, Estonija i druge zemlje.
Rezoluciju su podržale 63 zemlje, 85 je bilo uzdržano, a 22 zemlje su bile protiv.
U Rezoluciji se osuđuje „aneksija i privremena okupacija“ Krima od strane Rusije, a misli se na navodno nametanje ruskog državljanstva, sprovođenje „nezakonitih izbornih kampanja i glasanja, izmene demografskog sastava stanovništva Krima i gušenje nacionalnog identiteta“.
Kako tvrde autori Rezolucije, Moskva se navodno bavi diskriminacijom stanovnika poluostrva, uključujući krimske Tatare, kao i Ukrajince i pripadnike drugih etničkih i verskih grupa.
U Rezoluciji se još navodi da je nezakonito uspostavljanje ruske jurisdikcije i administracije na Krimu i od Moskve se traži da ispuni međunarodno-pravne obaveze kada je reč o poštovanju zakona koji su bili na snazi na Krimu „pre okupacije“.
Zamenik ruskog ambasadora u UN Genadij Kuzmin okarakterisao je ove optužbe o kršenju ljudskih prava kao fantastične insinuacije ukrajinske delegacije.
„Mogu to da ponovim i na čistom ukrajinskom – Ce brehnja (To je laž)“, rekao je Kuzmin.
On je podsetio da je stanovništvo Krima iskoristilo pravo na samoopredeljenje, koje predviđa Povelja UN, i to kroz slobodno, mirno glasanje u skladu sa svim međunarodnim standardima.
„Bilo kakve diskusije na temu prisajedinjenja poluostrva Rusiji su besmislene. Republika Krim i grad Sevastopolj su u potpunosti integrisan u politički, pravni i ekonomski sistem Rusije“, naveo je on.
U kontekstu kršenja ljudskih prava ruski predstavnik je podsetio da je Ukrajina u zimu 2015. godine obustavila snabdevanje električnom strujom za 575 naselja na Krimu, gde je živela praktično polovina stanovništva poluostrva a od 2014. onemogućava snabdevanje vodom iz Severnog krimskog kanala odakle se obezbeđuje 85 odsto vode za Krim.
Rusija, s druge strane, istakao je on garantuje poštovanje ljudskih prava na čitavoj svojoj teritoriji, uključujući Krim.
Ujedinjenje Krima i Rusije
Krim se ujedinio s Rusijom posle održanog referenduma u martu 2014. godine nakon državnog udara u Ukrajini, na kom se većina glasača Republike Krim i Sevastopolja izjasnila za ulazak u sastav Rusije.
Ukrajina smatra Krim svojom teritorijom, ali privremeno okupiranom, dok su ruske vlasti više puta saopštavale da su se Krimljani demokratskim putem i u skladu sa međunarodnim pravom i statutom UN izjasnili za prisajedinjenje Rusiji.
Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, pitanje Krima je „konačno zatvoreno”.
