On kaže da je ovo prvi slučaj brutalnog fizičkog napada na Srbina u nekom zatvoru na Kosovu i Metohiji u poslednjih 25 godina od kada se bavi advokaturom i da su uslovi u zatvorima južne pokrajine generalno jako dobri.
Ipak, za Srbe koji na Kosovu u mnogim sredinama preživljavaju pakao i na slobodi, to je još jedan krug pakla.
On nema dokaze, pa ne može da tvrdi ko je tukao njegovog klijenta, ali ne veruje da su to uradili stražari.
"Pored zatvorske, postoji specijalna služba za transport koja obavlja prevoz pritvorenih iz zatvora u kome izdržavaju meru pritvora do suđenja ili ih vodi na sednice apelacionog veća, za to vreme ih obezbeđuje i vraća u zatvor. Postoji mogućnost da je ovo uradio neko iz te službe, ali nije na meni da sudim", kaže Pantović.
Kako je Srbima u zatvorima na Kosovu
U ovom zatvoru visoke bezbednosti, advokat ima još dva klijenta, Zorana Đokića i Gorana Stanišića, nikada se nisu žalili na tretman čuvara i drugog osoblja, ali to ne znači da nemaju problema.
Uglavnom komuniciraju među sobom, jer je jezik velika barijera ako odslužujete kaznu u zatvoru kod Podujeva. Nemaju česte posete kao drugi zatvorenici, jer porodica mora da se probije do sela u albanskom okruženju, koje je od glavnog puta Priština - Podujevo udaljeno kilometar i po.
"Moraju da uzmu taksi, da se voze kroz selo i kroz neke njive. Prethodno moraju da dobiju dozvolu Osnovnog suda u Prištini, od specijalnog odeljenja koje je isključivo nadležno za ratne zločine, dozvolu mora da potpiše sudija. Taksi mora da ih čeka dva, tri sata, jer ih dva puta detaljno pretresaju, čak i advokate, a to i košta", priča Pantović.
Dodaje da porodice njegovih klijenata ne znaju albanski, pa im nije lako da se snađu u ovom delu Kosova i Metohije. Dolazak je do sada bio bezbedan, ali im uopšte nije svejedno.
Bolesnima ne pružaju negu
U Kancelariji za Kosovo i Metohiju potvrdili su Sputnjiku da je ovo prvi slučaj fizičkog napada na Srbe u nekom od zatvora u južnoj pokrajini.
Bilo je žalbi zatvorenika koji su bolesni, a nije im obezbeđena adekvatan nega, posebno onima sa dijabetesom. Situaciju trenutno komplikuje korona, poseta nema, lekove je teško dostaviti.
Kancelarija je u kontaktu sa svim zatvorenim Srbima koji su otputženi za ratne zločine tokom oružanih sukoba 1999. godine, ali i sa onima koje gone iz političkih razloga, ministrima sa Srpske liste koji su progonjeni zbog izjava.
Reč je kažu o 26 osoba, ima ih u pritvoru, ali i onih koji već izdržavaju kaznu. Podataka o Srbima osuđenim za druga krivična dela, šverc, krađu, trgovinu drogom ili prostituciju nema.
Zatvori visokog rizika
Advokat Negovan Šaranović, donedavni branilac Nedeljka Spasojevića, jednog od osumnjičenih u slučaju ubistva Olivera Ivanovića, svog klijenta nekoliko puta je posetio u kako kaže, zatvoru visokog rizika.
Kao prvi problem sa kojim se Srbi susreću u pravosudnom sistemu takozvanog Kosova ističe činjenicu da je zatvor u okolini Podujeva zatvorska jedinica, te da oni koji nisu osuđeni ne bi uopšte trebalo tu da borave, već u pritvorskim jedinicama u Gnjilanu i Mitrovici.
Kaže da je na prvi pogled to izuzetno moderan zatvor, da se pritvorenici nikada nisu žalili na postupanje stražara, ali da je on u ovom zatvoru imao neverovatno iskustvo. Samo zato što je pre posete otišao u banku i podigao 300 evra sa računa. Tokom pretresa, čuvari su našli taj novac.
"Onda su se iživljavali, ponašali su se prema meni kao da sam kriminalac, a ja sam pošao da obavim razgovor sa svojim klijentom. U samom objektu obavljen je pretres, izuvanje, skidanje kaiša, pretres džepova. U džepu su mi našli tih 300 evra, to je za njih bio prekršaj. Kasnije sam analizirao, to nikakav prekršaj nije. Sumnjali su da ću novac da dam Nedeljku, a i da sam mu ga dao, ne znam šta bi se time postiglo", kaže ovaj advokat.
Šaranović dodaje da se stražari nisu na ovome zaustavili, sproveden je u policijsku stanicu u Podujevo.
"Ali prvo su me držali u tom zatvoru 10 sati dok je došla policija. Takve sam stresove doživeo, prosto neverovatno da neko može tako da se ponaša", ističe Šaranović.
Tražio je premeštaj svog klijenta u Kosovsku Mitrovicu, pre svega da bi porodica mogla da ga posećuje, ali i zbog toga što se nije osećao prijatno u tom okruženju.
"Što se tiče odnosa prema Srbima, verovatno je u pitanju animozitet koji vuče korene iz prošlih vremena, a najveći je problem komunikacija, odnosno jezik. Tamo niko ne priča srpski, a i onaj ko ga zna, neće da govori srpski, zamislite konstantan boravak u takvoj sredini", kaže Šaranović.
Pritvor od 15 meseci - bez zuba
Jovana Filipović, advokat iz Gračanice, navodi primer u kome su njenom klijentu uskraćena ljudska prava. Ona je branila jednog od policajaca sa severa Kosmeta optuženog za organizovani kriminal, koji je oslobođen optužbi. Međutim, u pritvoru je bio 15 meseci, bez zuba.
"Čovek je povadio sve zube zbog stomatološke intervencije, imali smo medicinsku dokumentaciju, obraćali se Sudu u Prištini i upravniku zatvora, nisu mu dozvolili da to reši. Čovek je bez ijednog zuba bio tamo, nije imao poseban tretman, mekšu hranu. Jeo je sve što su jeli i ostali zatvorenici", kaže Filipovićeva.
Advokat Darka Tasića, već je pisao direktoru zatvora u Podujevu i tražio da se ispita slučaj prebijanja njegovog klijenta koji u tom zatvoru čeka dalje suđenje.
"Mogu i da podnesem krivičnu prijavu protiv N. N. izvršioca, da od Tužilaštva u Prištini tražim da sprovedu istražne radnje, saslušaju one koji su tog dana bili u smeni, one koji su ga vozili, da pokušaju nešto da urade, ali od toga nema ništa", kaže Ljubomir Pantović.
