U Srbiji su sinoć stupile na snagu nove epidemiološke mere, ugostiteljski objekti i prodavnice rade do 21 sat, od večeras se zaustavljaju i 24 noćne linije u Beogradu.
Profesor dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba kaže da je potrebno najmanje nedelju dana da postojeće mere daju efekat, kao i da se pravi efekat najbolje vidi za 10 do 12 dana.
On dodaje da se situacija svakodnevno prati i analizira i kaže da ukoliko postojeće mere ne daju efekat, postoji mogućnost za uvođenje novih.
1. Dodatno skraćenje radnog vremena
„Tu ne mislim na policijski čas. O tome se ne razmišlja. Ali ako nastavi da raste broj obolelih, moraćemo da razmišljamo o još nekim merama. Ono što bi još moglo da se uradi, to je dodatno skraćenje radnog vremena“, kaže dr Tiodorović.
2. Rad od kuće, deca u vrtić uz potvrde da roditelji moraju na posao
„Takođe, nije isključeno da se preporuči da svako ko može radi od kuće, i da se deca ne vode u vrtić, već da idu samo sa potvrdom roditelja da moraju da rade“, objašnjava naš epidemiolog.
3. Distanca i određen broj ljudi u prevozu
„Ono što je veliki problem, jeste saobraćaj. U gradskom prevozu bi strogo trebalo poštovati broj osoba koji može da bude u prevozu, distancu među putnicima, i da može da se sedi samo na označenim sedištima. Svi veliki gradovi imaju taj problem, Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, ali to treba da važi za sve gradove, a pogotovo i za one firme koje imaju organizovan prevoz zaposlenih“, navodi objašnjava prof. dr Tiodorović za „Telegraf“.
Ponovio je da je na njega strašan utisak ostavila smrt mladog pacijenta noćas u Nišu, od 45 godina. U tom smislu kazao je da je ovaj slučaj dokaz da virus ne napada i ne daje tešku kliničku sliku samo kod starijih, i još jednom apelovao na mlade da se pridržavaju mera.
„Sa mladima moramo da pričamo na drugačiji način, ne da im pretimo, naređujemo, već da im sugerišemo. Nama je noćas umro čovek od 45 godina. Na mene je to ostavilo strašan utisak. Imali smo u julu smrt pacijenta od 28 godina. To je strašno. To treba staviti do znanja. Nije to samo bolest koja se odnosi samo na starije rizične kategorije i hronične bolesnike. Kod mlađih jeste ređe, ali mladi su vrlo važni zbog prenošenja. U tom smislu mislim da mnogo više treba da se radi sa njima, mediji su tu veoma važni“ kaže prof. dr Tiodorović.
Kaže da bi predložio svima onima koji i dalje ne veruju u ovu bolest da se prijave kao volonteri u kovid centre.
„Ako ništa drugo, nek nose bolesnike, boce za kiseonik, i tu mogu da vide da je to borba za svaki život i to svaki minut, a ne sat i dan“, kazao je on.
Pročitajte još:
