Na ta pitanja daje odgovore u autorskom tekstu za RT Norman Luis, doskorašnji direktor u kompaniji „PrajsVoterhausKupers“, jednoj od četiri najveće računovodstvene firme na svetu, a sada čelni čovek kompanije „Fjučur dijagnozis“ koja se, između ostalog, bavi strateškim prognozama.
Luis navodi kako je termin „Veliki reset“ trenutno trend na društvenim mrežama, te da se radi o manifestu post-kovid sveta koji je napisao Klaus Švab, osnivač i direktor Svetskog ekonomskog foruma.
„Ta vizija budućnosti nije zavera, već neiskren i nečastan manifest vladajuće klase koja nije izabrana“, piše Luis.
On podseća da je „virus potvrdio nacionalnu državu i neophodnost da obični ljudi budu deo rešenja“.
Međutim, kako dodaje, „Veliki reset“ je „važan manifest koji artikuliše kako globalna elita vidi budućnost, ali i kako koristi mogućnost koju im je dala pandemija virusa korona i sveta koji se „nikada“ neće vratiti u normalu, kako bi promenili društvo u skladu sa svojim zamislima“.
„To je ideja koju pominju „progresivni“ političari i lideri širom sveta, od kanadskog Džastina Trudoa, do britanskog princa Čarlsa. Na površini, ona može izgledati razumno. Izazovi post-kovid sveta biće veliki. Ekonomski pad i globalni karantin, ne treba zaboraviti ni društvene posledice masovne nezaposlenosti i globalnog siromaštava, biće bez presedana u istoriji. Međutim, „Veliki reset“ je sofizam i nepoštenje visokog nivoa. Ko je odgovoran, možemo se zapitati, za stvaranje doskorašnje problematične „normalnosti“ kojoj se navodno nikad nećemo vratiti“, piše Luis.
Ali, kako dodaje, „naravno da sve te poteškoće nemaju ništa sa milijarderima, političkim liderima, vodećim ljudima industrije i vrhovnim zakonodavcima koji se šepure u Davosu svake godine i preko ostriga i šampanjca „brinu“ o svetskim problemima, od kojih najviše zarađuju“.
„A ideja o „resetu“ je u najmanju ruku nepoštena. Ona znači da su globalna ekonomija i društvo funkcionisali kako treba pre pandemije korone. I da jednostavno zahtevaju reset, kao kada isključimo i ponovo uključimo računar. To zapravo zamagljuje realnost, koja je ovakva: svetska ekonomija i društvo bili su bolesni pre kovida, a sada, jer su još više zavisni od neviđenih državnih pomoći, koje će otplaćivati generacije, su u još opasnijem stanju. „Reset“ veoma potcenjuje nivo ekonomske propasti sa kojom se suočavamo, ekonomije kojoj je potreban ozbiljan remont i stvarnih prepreka za budućnost“, piše Luis.
„Veliki reset“: Osam projekcija za 2030. godinu
On navodi da „Veliki reset“ predstavlja osam projekcija za 2030. godinu, koje „pokazuju kako su njegovi autori otuđeni od stvarnosti“.
„Njegov ton je kao kod nasilnog učitelja, koji zna šta je najbolje za decu i ne toleriše neslaganje. To nije dijalog, već lekcija koju treba da prihvatimo bez pitanja“, navodi Luis i objašnjava šta su tih osam projekcija.
1. Ništa nećete imati i bićete srećni
Sve što nam je potrebno ćemo iznajmljivati i to će nam biti dostavljano dronom. Da li to znači da nećemo moći da prodajemo ni sopstveni rad? Ako sve iznajmljujemo, od koga to činimo. Verovatno od onih koji su vlasnici svega, koji će, bez sumnje, biti mnogo srećniji nego mi. I dostava dronom do 2030? Biće nam potrebno više vremena da dobijemo potrebne dozvole s obzirom na to koliko su industrija i vlade postali neskloni riziku.
2. Amerika više neće biti jedina vodeća svetska sila
Dominiraće veći broj zemalja. To je lep način da se izbegne činjenica kako će u bipolarnom ili multipolarnom svetu (SAD protiv Kine protiv EU protiv Rusije) globalno odlučivanje biti čak i više otežane i nezgodne. U post-kovid svetu, tendencije samodovoljnosti, a ne saradnje, predstavljaju pretnju bilo kom pojmu harmonične globalne vladavine, a kamoli koordinacije.
3. Nećemo umirati čekajući na organe donora
Transplantacije će biti stvar prošlosti, umesto toga, novi organi će biti štampani. Ovo je divna zamisao i bila bi veoma dobrodošla. Međutim, postoji nezgodan problem zdravstvenog sistema koji teško može da se izbori sa sezonskim gripom i koji je morao biti zaštićen od lečenja bolesnih ljudi zatvaranjem celokupne ekonomije. Rešavanje ovog problema u roku od 10 godina zahtevaće štampanje više novca, koji nemamo, bez obzira na organe.
4. Ješćemo manje mesa
Meso će postati povremena poslastica, a ne glavna hrana, a mi ćemo ga jesti manje, jer je to dobro za životnu sredinu i naše zdravlje. Ovo je poput „izbora“ koji nude državni telekomunikacioni monopoli: možete imati bilo koji telefon koji vam se sviđa dok je crn. Zbogom, slobodo izbora.
5. Milijardu ljudi biće raseljeno zbog klimatskih promena
Za 10 godina moraćemo bolje da radimo na dočeku i integraciji izbeglica. Da li misle da treba da budemo gostoprimljivi kao EU sa svojom „Tvrđavom Evropom“? Ili da sledimo američku vlast sa dobronamernim graničnim zidom prema Meksiku? Možda misle na princa od Velsa koji je otvorio Bakingemsku palatu za izbeglice?
6. Zagađivači će morati da plate za emisiju ugljen-dioksida
Predstavljanje međunarodne cene za emisiju ugljenika sa ciljem da fosilna goriva odu u istoriju se predstavlja kao Sveti gral. Uzimajući u obzir loše stanje svih državnih kasa kao rezultate pandemije virusa korona i krizu inovacija, ovo je možda i najnestvarnije od svega.
7. Treba da budete spremni za odlazak na Mars
Naučnici će smisliti kako da nas održavaju zdravima u svemiru, što će najaviti početak putovanja kako bismo pronašli vanzemaljski život. Možda bi mogla biti dobra ideja da nas za početak održe zdravim na Zemlji, posebno kada su u pitanju post-kovid smrti, ne od virusa, već zbog odloženih tretmana i operacija. Ovo je puka fantazija.
8. Zapadne vrednosti biće testirane do kritične tačke
Međusobne provere i ravnoteže u političkom sistemu, na kojima su zasnovane naše demokratije, ne smeju se zaboraviti. Ovime sigurno ne misle na pokušaje da se odbace glasovi za Bregzit ili za Trampov izbor 2016. godine koji se nisu svideli elitama? Ne sugerišu da bi globalno neizabrana tela kao što su Ujedinjene nacije ili Svetska zdravstvena organizacija trebalo da imaju prednost nad nacionalnim demokratijama, čak i kod odluka koje su važne, poput onih u vezi sa klimatskih promena? Da li žele da nacionalne vlade budu kontrolisane od strane neizabranih eksperata i tehnokrata, radije nego da se oslanjaju na sopstvene građane prilikom donošenja odluka? To je potpuna propast.
„Veliki reset“ nije tako veliki niti nudi nešto ostvarivo
„Veliki reset“ ipak nije tako veliki. Niti nudi nešto novo ili ostvarivo. Umesto toga, to je preispitivanje globalističkog projekta koje pokušava da iskoristi kovid krizu kako bi u prvi plan stavilo zabrinutosti i fantazije elite i da zacementira njihove pozicije u bogatstvu i moći i uvede novu eru diktata sa vrha na dole, piše Luis.
„Ključna tačka nerealnosti u svemu tome je da je pandemija odbacila globalističke pretpostavke na kojima je zasnovana ova nova utopija (ili, bolje rečeno, distopija). Kovid je virus potvrdio vrednost nacionalne države. Samo nacionalna država je imala autoritet da uvede karantine i da obezbedi ili pokuša da obezbedi hitnu finansijsku pomoć kako bi nadoknadila štetu biznisu ili pojedincima nastalu zbog karantina“, dodaje on.
Prema njegovom mišljenju, „nasuprot viđenju Svetskog ekonomskog foruma, nije se sve promenilo kao rezultat kovida. Promene koje su se dogodile samo su ubrzale i iskristalisale tendencije koje su prethodno postojale“.
„Pravo stanje stvari je jasnije -. svet je još nervozan, i doslovno i figurativno, i oprez i izbegavanje rizika, kao i osećaj ranjivosti, i dalje dominiraju stanjem duha elite. Albert Ajnštajn je jednom primetio da „nijedan problem ne može biti rešen sa istog nivoa svesti koja ga je kreirala“. Zato je pojam „izgraditi bolje“, koji se nalazi u srcu „Velikog reseta“, osuđen na propast“, smatra Luis.
Misli da „Veliki reset“ „pokušava da zaobiđe najznačajniju lekciju pandemije: da je budućnost mnogo više zavisna od volje javnosti da prihvati remetilačke promene nego od bilo kog programa transformacije“.
„Mi smo deo rešenja, a ne objekat prema kom je elita darežljiva. Mi želimo da budemo vlasnici svetske agende, i sada i u budućnosti. Ništa manje nas neće učiniti srećnim, čak ni ako naručujemo namirnice putem Interneta, a kamoli da nam štampaju novo srce ili dva“, zaključuje Norman Luis.
Pročitajte još:
