Tvrdnja koju je nedavno izneo profesor međunarodnih studija Jin Kanrong da je kineska armija pre nekoliko meseci na Himalajima, tokom pograničnog konflikta sa Indijom, koristila elektromagnetno oružje, ustalasala je svetsku javnost jer se ovo oružje umnogome razlikuje od onog koje koristi američka armija.
Do sada je američka javnost zastrašivana mogućnostima da je Kina sposobna da izvede napad elektromagnetnim pulsom (EMP), dok se u slučaju na Himalajima radi o drugačijoj vrsti oružja — DEW oružju, odnosno oružju koje deluje direktnom aktivnom energijom (directed-energy weapon).
I kinesko elektromagnetno oružje po Teslinoj ideji
Prema rečima stručnjaka za naoružanje sa beogradskog Mašinskog fakulteta profesora Momčila Milinovića, ovo ne predstavlja novost, jer ga američka armija ima u svom naoružanju već desetak godina.
Ideja kojom su se vodili konstruktori ovog oružja, jeste da se uz pomoć mikrotalasa izazove ključanje molekularne vode ispod kože, a Amerikanci su ovo oružje konstruisali isprva sa namerom za razbijanje demonstracija. O svemu tome pisao je još Nikola Tesla pre 100 godina. U osnovi Teslinih skica za oružje nalazi se, kaže Milinović, snop elektrona.
„Amerikanci su ga stavili u Hamer, na kome je jedna antena, koja izgleda kao obična radarska antena. Međutim, to nije radar, nego oružje sa elektronskim snopom i zove se ADS — active denial system. Sistem deluje na ljude uslovno bez povreda. Osnovna ideja bila je da se napravi oružje koje nije smrtonosno, ali koje će razjuriti neprijatelja. Toliko su bezobrazni da to zovu humanim oružjem“, kaže Milinović.
Oružje se sastoji od vakuumskog izvora elektrona, koji se šalju u pravcu običnog antenskog ogledala, uz pomoć koga se elektronski fokusiraju i reflektuju u fokusirani snop na cilj, objašnjava naš sagovornik. Fokus može biti širi ili uži, ali obično iznosi od četrdeset do pedeset metara. Iako svi kriju domet elektromagnetnog oružja, dometi su, prema Milinovićevim rečima, relativno kratki.
„Kinesko oružje, ako je delovalo na veći broj trupa, imalo je i malo veći domet. Međutim, princip je isti — snop putuje brzinom svetlosti i prodire pod kožu vrlo malo, dva do tri milimetra, otprilike. Izaziva podizanje temperature molekula vode u telu i čovek ima osećaj da gori. Temperatura se podiže do 130 Farenhajta i taj impuls elektrona traje do dve sekunde. Kada gurnete prst u vodu koja je topla oko 60 stepeni, što je oko 130 Farenhajta, osećate da ste ispečeni. Međutim, ako je tolika temperatura ispod kože, osećate da gorite i tada nastaje opšta bežanija, jer se temperatura kože za najviše dve sekunde podiže na 60 stepeni. To je ogromna razlika u odnosu na temperaturu tela“, objašnjava naš sagovornik.
Delovanje snopa duže od dve sekunde, na primer do deset sekundi, dovelo bi do potpunog isušivanja kože i paljenja tela, dodaje Milinović.
„Video sam fotografije nekih eksperimenata u Avganistanu, pošto je ovo oružje tamo korišćeno pre desetak godina, gde su ljudi sa spaljenom rukom, kolenom… To su opasne opekotine, što znači da je temperatura molekularne vode ispod kože bila iznad 60 stepeni“, tvrdi on.
Kinesko oružje deluje dublje u telu
Kinesko elektromagnetno oružje, za koje profesor Jin tvrdi da je korišćeno na Himalajima, prema Milinovićevim rečima, deluje sofisticiranije i kompleksnije od američkog. Ako su tvrdnje da je oružje kod indijskih vojnika izazvalo povraćanje, kako kineski profesor tvrdi, to bi moglo da znači da se prodor mikrotalasnog signala vrši dublje u telo i da deluje na ceo čovekov organizam.
„To deluje da je eklektromagnetsko oružje sa malo drugačijim karakteristikama. Možda čak sa drugačijom frekvencom, drugačijom modulacijom, drugačijim fokusiranjem i to na unutrašnje organe tela, a ne samo na kožu“, smatra Milinović.
Osim Amerikanaca i Kineza, elektromagnetno oružje razvija i Rusija. Međutim, prema Milinovićevim rečima, ruska armija elektromagnetno oružje još ne prikazuje, jer je ono usmereno na obaranje aviona ili dronova umesto na živu silu.
Elektromagnetno oružje sasvim sigurno razvija i Indija. Međutim, ova zemlja do sada nije imala neposrednog pešadijskog neprijatelja, kaže Milinović, a s obzirom da je glavni neprijatelj Indije Pakistan, ona prema njemu koncentriše sve svoje resurse, zaključuje Milinović.
