Najnoviji u nizu podataka o nepouzdanosti rezultata testiranja na virus korona jesu iskustvo milijardera Ilona Maska, koji je istovremeno uradio četiri brza antigen testa u istoj laboratoriji, na istoj mašini i sa istom medicinskom sestrom, od kojih su se dva pokazala pozitivnim, a dva negativnim. Pevačici Eriki Badu test brisa iz jedne nozdrve bio je pozitivan, a iz druge negativan.
PCR testovima ne možemo verovati
S obzirom na to da testovi koje su koristili Mask i Badu spadaju u red PCR testova, onih na koje se ceo svet oslanja prilikom dijagnostifikovanja ove bolesti, postavlja se pitanje koliko i njima možemo da verujemo. Jasno je da svakodnevne korona brojke ne prikazuju u potpunosti pravu sliku na terenu, ali ima li smisla testirati se?
Jedna od naših najiskusnijih virusologa Ana Gligić, koja je radila sa najopasnijim virusima na svetu, naglašava za Sputnjik da nemamo drugog izbora:
„Ja računam da tu ima 30 odsto lažno negativnih i lažno pozitivnih. Ali i to je nešto, jer 70 odsto je ispravno. Mi nemamo drugu opciju, nemamo izbora. U celom svetu se tako radi na isti način. Ja se i konsultujem sa vrhunskim stručnjacima i pitam šta je i kako je, oni kažu isto da nemaju drugog izbora, jer su svi toliko pretrpani slučajevima da nemaju vremena da pokušavaju nove metode. Kažu mi daj šta daš, ako 70 odsto zajašimo ovom metodom, super, zaustavićemo nešto! Ipak, vakcina nam treba hitno.“
Zbog čega dolazi do različitih rezultata
Na pitanje kako je moguće da se istovremeno uzeti brisevi od jedne osobe pokažu i kao pozitivni i kao negativni, Gligićeva objašnjava da do toga može doći usled neadekvatno uzetog brisa ili usled kontaminacije, koja je kod kovida 19 izuzetno ispoljena.
„To su užasne kontaminacije. Ja kad sam radila PCR metodu, na jednom mestu sam dodavala taj bris, odnosno bolesnički materijal, a na drugom mestu one prajmere koji će to da hvataju. U drugoj sobi sam morala čak da presvučem mantil da bih bila sigurna da neće biti kontaminacije. A vidite koliko je kontagiozan ovaj virus, da čak i ne znamo ko sve učestvuje u prenošenju. Tako da ja verujem da moramo upotrebiti ove metode zato što su brze, zato što su savremene, ali bismo morali da imamo i ove druge klasične metode, jer zavisno od metode dobijate pouzdan rezultat“, tvrdi naša sagovornica.
Klasične metode najpouzdanije
Za klasične metode virusologije koje bi bile najpouzdanije prilikom otkrivanja virusa korona neophodno je mnogo vremena, a to, prema rečima Gligićeve, ne možemo da čekamo. Ona tvrdi da je sada najbitnije da se epidemija zaustavi postojećim vakcinama, a da se nakon toga radi dalje na virusu.
„Ja imam iskustvo sa najopasnijim virusom na svetu, sa marburgom, imam iskustvo sa najopasnijom ljudskom zarazom, a to je variola, i krimska kongo. Ali ja ne bih mogla da napravim dijagnostikum sad ni da mi neko kaže da će da mi plati koliko god. Meni bi trebalo sigurno šest meseci“, kaže Gligićeva, dodajući da je njoj za jedan virus trebalo osam godina rada da bi bio međunarodno priznat.
Bez takozvane komore sa potpritiskom u Srbiji se ne može raditi na testovima protiv virusa korona, zbog čega smo prinuđeni da PCR testove uvozimo. Gligićeva ukazuje da će se ova komora nabaviti, ali da pored toga što sama nabavka komore traje šest meseci, da bi Srbija radila na testovima, neophodno je još mnogo vremena i iskustva.
Pročitajte još:
