„Baš kako je istinito i pošteno, obraćajući se svom narodu, rekao premijer Pašinjan, situacija je bila kritična za jermensku stranu. Trenuci su bili u pitanju, bilo je moguće zauzimanje Stepanakerta. U takvim uslovima u interesu jermenske strane bilo je da se odmah prekinu borbe. Voditi pregovore u okviru Minske grupe OEBS nije bilo moguće“, rekao je Putin o situaciju u Karabahu pred postizanje Sporazuma.
On je ocenio i da bi odbijanje sadašnjeg sporazuma od strane Jermenije bilo ravno samoubistvu.
„Sporazum je bio finalizovan za jedna dan, bitka se vodila oko svake fraze, oko svake zapete“, naveo je Putin.
Rusija ispunjavala svoje obaveze
Istovremeno, primetio je da svaka zemlja sama odlučuje da li će obaveze poštovati ili ne, ali da bi bila velika greška da ne ispunjava obaveze.
„Nadam se da se to neće desiti“, dodao je ruski lider.
Ipak, Jermenija se nije osećala usamljeno, rekao je on i dodao da je Moskva u potpunosti ispunjavala svoje obaveze na čemu se rukovodstvo Jermenije, uključujući premijera, više puta zahvaljivalo Rusiji.
Ruski lider dodao je da je nepriznavanje Nagorno-Karabaha, uključujući i od strane Jermenije, bilo značajan faktor u toku krvavog sukoba.
„Što se tiče priznavanja-nepriznavanja Karabaha kao nezavisne države, može se ocenjivati na različite načine, ali ovo je bez ikakve sumnje bio značajan faktor, uključujući i tokom krvavog sukoba, za koji se nadam da je upravo završen. Jer sama činjenica nepriznavanja Karabaha, uključujući i od strane Jermenije, suštinski je ostavila trag na tok događaja, na njegovu percepciju“, objasnio je Putin.
On je podsetio da je „svojevremeno, nakon zločinačkih, bez ikakve sumnje, dejstava bivšeg gruzijskog rukovodstva, mislim na napad na naše mirovnjake u Južnoj Osetiji, Rusija je priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije“.
Putin je naveo i da je Rusija priznala kao pravednu volju stanovnika Krima i njihovu želju za ponovnim ujedinjenjem sa Rusijom. Naglasio je da se Rusija ne stidi da direktno govori o tome.
„To nije urađeno u vezi sa Karabahom i to je, naravno, suštinski uticalo na sve događaje koji su se tamo odvijali“, zaključio je ruski predsednik.
Stav ODKB
Komentarišući poziciju ODKB, ruski predsednik je rekao da je Karabah, prema međunarodnom pravu, uvek bio neodvojivi deo Azerbejdžana pa prema tome ta organizacija nije imala osnova da se vojno umeša u konflikt, jer Jermeniju niko nije napao.
Upitan da li se u Nagorno-Karabah vraćaju Jermeni koji su napustili region tokom borbi, on je odgovorio da su ruski mirovnjaci raspoređeni u Karabahu kako bi osigurali bezbednost Jermena koji se tamo vraćaju.
Prema njegovim rečima, nesreća je pogodila mnoge domove zbog konflikta u Karabahu, i one u Azerbejdžanu i one u Jermeniji, i potrebno je vreme da se stvari smire, da ljudi zaista osete da se mir vraća u njihov život i srca.
„Da bi se to desilo potrebno je razmisliti o realnoj bezbednosti ljudi, izbeglica, koje se vraćaju sa obe strane. I to je misija ruskih mirovnjaka“, rekao je Putin.
Lideri Rusije, Azerbejdžana i Jermenije, Vladimir Putin, Ilham Alijev i Nikol Pašinjan, potpisali su 10. novembra zajedničku izjavu o potpunom prekidu borbenih dejstava u Nagorno-Karabahu. Kako se navodi u izjavi, jedan deo regiona prelazi pod kontrolu Azerbejdžana, strane će razmeniti zarobljenike, a ruske mirovne snage biće raspoređene duž kontakt linije i duž Lačinskog koridora koji povezuje Karabah sa Jermenijom.
Pročitajte još:
