Velimir Krstić je, kako kaže, silom prilika 1999. sklopio sa Kforom ugovor o korišćenju zemljišta za simboličnu nadoknadu, tada njive na samoj granici opština Priština i Gračanica. Kada je Kfor otišao, pokušao je da se vrati na svoje imanje, na njemu je zatekao nove zakupce koji grade.
Bitka za svaki pedalj
„Kad sam izvođačima radova pokazao dokument, rekli su mi da ne važi, pa sam morao da vadim drugi. I da vodim ostavinski postupak, pa da svu zemlju koja se vodila i na braću prebacim na sebe. U međuvremenu, na mom imanju je sagrađena kvantaška pijaca i septička jama, kompletan otpad sa pijace u Prištini, sve je to sada na mom imanju. Na 40 ari do sada su sagradili šest objekata, sve sa hladnjačama“, priča Krstić.
On dodaje da ima sve papire koji potvrđuju da je zemlja njegova, tužbu je podneo tek 2006. godine, jer je prvo morao da je podeli sa braćom.
„Žalio sam se na 73 adrese, Kforu i britanskoj ambasadi, oni nisu hteli ni da me prime, već mi pošalju objašnjenje na šiptarskom ili engleskom, nisam ni razumeo šta su mi napisali. Ne znam koliko sam novca do sada potrošio, još nisam platio advokate, da je samo svaki njihov dan koštao jedan evro, zamislite koliko to do sada košta“, kaže Krstić i dodaje da, iako ima i zdravstvene probleme zbog otimačine, neće odustati.
Sudski postupci bez epiloga
Advokat Jovana Filipović, čiji je Krstić klijent, bavi se svojinskim odnosima poslednje dve godine, sada ima već 80 sličnih predmeta — nijedan sa epilogom.
Ona objašnjava da je, kada je oformljena, Kosovska agencija za privatizaciju napravila nove katastarske knjige, pošto su Srbi kada su napuštali pokrajinu svoje poneli sa sobom.
„Prisvojili su svu imovinu koja se vodila na poljoprivredne zadruge, iako je denacionalizacijom vraćena privatnim licima, tako da se sada kao vlasnik tih parcela ne vodi neko lice, recimo Jovana Filipović, koja ima pravosnažnu presudu iz devedesetih godina, već se u katastru vodi zadruga. Po automatizmu, čim se vodi na zadrugu, imovinu preuzima Agencija za privatizaciju“, kaže Filipovićeva.
Ona dodaje da se imovina Srba na najboljim lokacijama prodaje za smešne pare, odnosno daje u zakup na 99 godina. Objašnjava da sud odugovlači, zato što oni koji su oteli tuđe, nemaju šanse da to i zadrže.
„Apsolutno nema nikakve šanse da se ti sporovi izgube, zato što su svi papiri tu. U pitanju su očigledni falsifikati, samo je problem u tome što procedura traje dugo“, kaže Filipovićeva.
Kad je počela katastrofa
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici Duško Čelić kaže da je katastrofa počela kada je umesto Unmika koji je imao izvršni mandat, pa je deo sudija učestvovao u imovinskim predmetima, došao Euleks. Tada je sve predato lokalnom sudstvu, a učešće srpskih sudija, uglavnom na severu, nije ni postojalo do potpisivanja Briselskog sporazuma.
„Imajući u vidu da je, nažalost, na Kosovu i Metohiji sve politika, i ovo pitanje je dobrim delom izvan prava. Drugim rečima, mi svedočimo ovde da je albanski sudski sistem na Kosovu i Metohiji praktično u službi ne zaštite imovine i prava Srba, već daljeg ugrožavanja i uzurpacije. Brojni primeri govore da je na delu jedna vrsta etničkog inženjeringa putem uzurpacije svojine“, kaže Čelić.
Šta radi međunarodna zajednica
On dodaje da se najveći deo predmeta vodi južno od Ibra, da je imovina Srba danas najugroženija na centralnom Kosovu i u Metohiji. Ne postoji ni međunarodno posmatranje tih predmeta, a pokazalo se da ni sistem besplatne pravne pomoći, sprovođen kroz projekte Evropske unije, nije delotvoran, jer se odvija u takvom sistemu.
Čelić smatra da se uzurpacija srpske imovine ne može rešiti u okviru pojedinačnih predmeta.
„Neophodno je insistirati na vraćanju izvršnog mandata, da li je reč o Euleksu, Unmiku ili nekoj trećoj varijanti, to je stvar politike, ali ovo iskustvo unazad 11 godina pokazalo je da kosovsko pravosuđe nije deo rešenja, već problema. Neophodna je opšta akcija. To pitanje mora da bude visoki prioritet kada je reč o pregovorima“, kaže Čelić.
On dodaje da ponovo mora da se iznađe međunarodni efikasan mehanizam za zaštitu svojine u svim pojedinačnim slučajevima. Dodaje da i Srbija mora da se probudi.
„Ne sme se dozvoliti otimačina imovine koja je masovna i sistematska, a dešava se u mraku. Treba sva zvona da zvone na uzbunu, da se podignu na noge sve međunarodne organizacije, EU, Savet Evrope i Ujedinjene nacije. Moramo da budemo uporni, jer fakti su na našoj strani“, apeluje Čelić.
