Prva greška je bilo očigledno neznanje Sjedinjenih Američkih Država o predstojećem ratu u regionu. List navodi da je u martu zamenik državnog sekretara Amerike Stiven Bigan odobrio nastavak američke vojne pomoći Azerbejdžanu, pošto se Baku obavezao da će diplomatskim putem rešavati teritorijalne sporove.
„Da li su Bigan i Stejt department lagali? Ili ih je Azerbejdžan prevario? Zašto je američka ambasada u Bakuu iznenađena?", pitao je autor materijala.
U članku se takođe navodi da je Baku koordinirao vojne planove sa Turskom.
Druga greška američkih specijalnih službi je kratkovidost u vezi sa ruskim akcijama u regionu. Američka obaveštajna služba nije mogla da predvidi razmeštanje ruskih mirovnih snaga u zonu sukoba Nagorno-Karabah, do koje je došlo kao rezultat direktnih pregovora Moskve, Jerevana i Bakua, a ne putem mehanizama Minske grupe OEBS-a, čiji su SAD jedan od ko-predsednika zajedno sa Rusijom i Francuska.
Treći neuspeh američke obaveštajne službe povezan je sa neznanjem Sjedinjenih Američkih Država o detaljima pregovora o Nagorno-Karabahu između ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog turskog kolege Redžepa Erdogana.
Podsetimo, lideri Rusije, Azerbejdžana i Jermenije, Vladimir Putin, Ilham Alijev i Nikol Pašinjan, potpisali su 9. novembra zajedničku izjavu o potpunom prekidu borbenih dejstava u Nagorno-Karabahu.
Kako se navodi u izjavi, jedan deo regiona prelazi pod kontrolu Azerbejdžana, strane će razmeniti zarobljenike, a ruske mirovne snage biće raspoređene duž kontakt linije i duž Lačinskog koridora koji povezuje Karabah sa Jermenijom.
Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane Rusije, u sastavu ruskog mirovnog kontingenta u zoni sukoba u Nagorno-Karabahu biće 1960 vojnika, 90 oklopnih transportera, 380 jedinica automobilske i specijalne tehnike.
Pročitajte još:
