Izdavačka kuća „Laguna“ objavila je nedavno Gagarinovu biografiju, koja nosi simbolični naslov „Put do zvezda“. Pred čitaocima je dirljivo Gagarinovo svedočanstvo o detinjstvu obeleženom ratom, mladosti posvećenoj sticanju najraznovrsnijih znanja i veština, prepunoj odricanja, ali i vere u sopstvene snove, kao i o blistavom ulasku u istoriju civilizacije.
Ispovest kosmonauta i autentična slika sovjetskog društva
Pripovedanje Jurija Gagarina o svom životu privući će, pre svega, one čitaoce koji su radoznali i željni da zavire u svest čoveka koji je doživeo neposredni susret s kosmosom. Knjiga će im, međutim, doneti i jednu autentičnu sliku posleratnog sovjetskog društva, čiji su žitelji verovali u bolju sutrašnjicu.
„Knjiga je napisana i objavljena 1962. godine, neposredno nakon leta koji se desio 12. aprila 1961. godine. U tom smislu ona zaista donosi jednu sliku tog vremena i tog društva koje, kada se čita iz današnje perspektive, deluje daleko, pre svega zbog vrednosti kakvih danas više nema“, kaže u razgovoru za Sputnjik urednica izdanja Jasmina Radojičić.
Radnički sin koji se vinuo ka zvezdama
Gagarin autobiografiju otpočinje rečenicom:
„Porodica u kojoj sam se rodio je sasvim obična porodica, ni po čemu različita od miliona drugih radničkih porodica u našoj socijalističkoj domovini. Moji roditelji su obični Rusi, kojima je velika Oktobarska socijalistička revolucija, kao i čitavom našem narodu, otvorila širok i prav put u životu.“
„U to vreme Sovjetski Savez je klasi radnika obezbedio uslove koji su do tada bili nezamislivi. U tom smislu Jurij Gagarin jeste otelotvorenje ideje da se sin običnog radnika, ukoliko je dovoljno posvećen i uporan, može doslovno vinuti u zvezde. Živeo je u društvu koje mu je to omogućilo, što je danas gotovo nemoguće, jer ukoliko nemate određene klasne privilegije, teško da možete računati na pomoć države kakva je postojala u SSSR-u“, napominje naša sagovornica.
Gagarinova iskrena i krajnje dobronamerna vera u komunizam i socijalizam ispunjava gotovo svaku stranicu knjige. Važan autoritet u njegovom životu bio je Vladimir Iljič Lenjin, na kog se često poziva i kog često citira, veličajući sovjetski društveni poredak i sebe kao deo tog sistema.
„Gagarin je verovao u svoje snove. Ta vera, optimizam i poletnost su ga vinuli u zvezde. Ipak, tome su doprineli i konkretni materijalni uslovi koji su omogućavali napredak ljudima poput njega“, naglašava naša sagovornica.
Vojnik s dušom
Mnogim čitaocima možda neće biti bliska ličnost čoveka koji je u biti bio vojnik, vrlo disciplinovan, usredsređen na obaveze, zadatke i ciljeve, ali ih Gagarinova neposrednost i iskrenost neće ostaviti ravnodušnim.
Stranice njegove autobiografije odišu radošću življenja, odanošću prijateljima, ljubavlju prema porodici, kao i ogromnom verom u društveni sistem, državu i čitav sovjetski narod.
Čak i kada se seća teških ratnih godina i brojnih neprijatnih i tragičnih događaja iz tog vremena, Gagarin je sve vreme usredsređen na srećan ishod, na radost zbog pobede nad fašizmom, na vreme koje dolazi nakon rata.
„Jurij jeste bio vojnik, a to se vidi i u njegovom lakonskom stilu pisanja. Knjiga je bila namenjena širokim narodnim masama, pisana je tako da bude razumljiva svima. Prisutni su sve vreme u knjizi i njegov optimizam i polet, odnosno njegova ličnost koja je predstavljala otelotvorenje sovjetske ideje“, napominje Jasmina Radojičić.
Zar vam ja ličim na natčoveka?
Uzbudljivi period priprema za let u kosmos i konačno ostvarenje svog sna, koje je zauvek upisano u istoriju, Gagarin je opisao s mnogo emocija. Ipak, taj neverovatno hrabar, istrajan i odvažan čovek nijednog jedinog trenutka nije nadmen.
„Životno iskustvo pokazuje da svemir neće osvajati nikakvi ’supermeni‘, već najobičniji ljudi. Uostalom, graditelji sovjetskih svemirskih letelica, kao i moji drugovi kosmonauti, svi oni su obični ljudi, predstavnici naše radničke klase, naše inteligencije. Pre samo nekoliko godina ja sam radio kao livac, a sada sam postao pilot-kosmonaut. Pogledajte me: Zar vam ja ličim na natčoveka?“, piše Gagarin u autobiografiji.
Gagarin je, kako navodi Jasmina Radojičić, smatrao da je deo kolektiva.
„Nadmenost koja je vezana, ipak, za jaku individualnost, ili individualistički pogled na svet, u knjizi je sputana. Gagarin se, zapravo, sve vreme obraća kolektivu, iz pozicije nekoga ko je na potpuno istom nivou sa celim narodom“, napominje Jasmina Radojičić.
Kosmonaut koji je voleo književnost
Jurij Gagarin je vladao teorijskim znanjima iz fizike, mehanike, kosmonautike i drugih srodnih oblasti. Vladao je i brojnim zanatima, praktičnim veštinama i bio u odličnoj fizičkoj kondiciji.
Ispovest prvog čoveka u kosmosu, istovremeno, potvrđuje i njegovu pripadnost jednoj velikoj kulturi, u kojoj je potpuno prirodno da jedan vojni pilot, a potom i kosmonaut, posvećeno čita ruske klasike, da govori o „Kavkaskom zarobljeniku“ Lava Tolstoja, o delima Puškina i Gogolja, nezaboravnim trenucima provedenim u Sankt Peterburgu, Moskvi i njihovim veličanstvenim muzejima.
Književnost i umetnost su bili duhovna nadogradnja za čoveka koji se divio nauci i tehnici i dometima armije inženjera, fizičara i drugih stručnjaka koji su predanim radom doprineli ostvarenju sna — od izgradnje i slanja u svemir prvog veštačkog satelita do odlaska čoveka u kosmos.
Misao koja ga je vodila ka putu ka zvezdama, bila je rečenica pionira kosmonautike Konstantina Ciolkovskog:
„Ljudski rod neće večno ostati na Zemlji, već će u potrazi za svetlošću i prostranstvom prvo bojažljivo dospeti van atmosfere, a zatim će osvojiti sav prostor Sunčevog sistema.“
