Dan kada je patrijarh sahranjen bio je jedan od najtiših koji je Beograd upamtio, iako je u pogrebnoj povorci bilo više od 600.000 ljudi. To je bio samo mali deo od miliona Srba koji su iskreno žalili čoveka koji je bio savest i uteha svom narodu na kraju strašnog 20. veka. Po svom zaveštanju, sahranjen je u porti Manastira Rakovica.
Time se priča o patrijarhu Pavlu nije završila, već se nastavila, samo na drugi način. Veliki duhovnik je ostao da bdi nad svojim narodom i da ga podseća: "Čuvajmo se neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi".
Ko ne veruje da je patrijarh Pavle za verni narod živ, neka dođe u beogradski manastir Rakovica i posmatra njegov grob, pišu Novosti.
Po pravilu, prva stvar koju ljudi urade kada uđu u portu, jeste da se jave svom patrijarhu, a tek onda ulaze u crkvu. Najveći broj njih celiva krst i stane mirno, pognute glave, odajući počast.
Nevoljnici razdirani nekom mukom kleče ispred groba, ispovedaju se patrijarhu i šapuću mu molitve. Ima i onih koji odlazeći iz manastira mahnu prema Pavlovom krstu kao da pozdravljaju dragog prijatelja.
To rade tako iskreno i prostodušno da se čoveku učini da na tren vidi sićušnog sedobradog starca kako im odmahuje.
Od kada patrijarh počiva u Rakovici, drevna svetinja je dobila novi sjaj i život. Teško je u njoj prepoznati stari skromni manastir, crkva i konaci su obnovljeni, travnjaci i cvetne leje su besprekorni, a mnogobrojni vernici na poslušanju pomažu monahinjama. U središtu tog uzavrelog života je beli krst u čijem podnožju sjaje patrijarhove reči - "Budimo ljudi".
"Mnogo sveta dolazi svakodnevno zbog patrijarha Pavla. Bolesni, nesrećni, neutešni, mole se na njegovom grobu. I promene se posle molitve, ne možete ih prepoznati. Patrijarhov grob je grob svetitelja, mesto velike moći i Božje blagodati. Čuda se tu dešavaju", kaže Ljubica koja provodi mnogo vremena u manastiru ispunjavajući poslušanja, samo da bi bila što duže u blizini patrijarha Pavla.
Patrijarhov krst celivaju i mladi ljudi, deca devedesetih... Oni kao jedinu svetlu ličnost tih mračnih vremena pamte skromnog verskog poglavara Srba koga su sretali kako žustro pešači, ili se vozi gradskim prevozom.
Pročitajte još:
