Kako prenosi Reporteri, on je istakao da je to potvrda rada kad je bio glavni tužilac istražne radne grupe. On je ipak poručio da je važno reći da se u ovom trenutku optužbe moraju dokazati na sudu i da će optuženi imati priliku da iznesu svoju odbranu.
"Samo će u slučaju da postoji presuda, optuženi biti proglašeni krivima", kaže Vilijamson, prenosi Kosovo onlajn.
Moguće je pronaći dokaze
Na pitanje da li je prekasno za ovo suđenje, jer su već prošle 22 godine od vremena rata, Vilijamson je naglasio da je dugo trebalo da se dođe do ove tačke na kojoj smo sada i da zato niko nije srećan.
"Ali često smo viđali slučajeve koji uključuju optužbe za ratne zločine kojima su potrebne godine i godine da bi se predmeti sudili. ž
To smo videli kod nekih problema, poput stražara nacističkih kampova koji su završili u emigraciji u Sjedinjenim Državama ili drugim evropskim zemljama. Ove osobe nisu procesuirane decenijama nakon počinjenih zločina. Za Crvene Kmere u Kambodži postupak je započeo više od 30 godina nakon počinjenih zločina.
Nažalost, prirodi ovih vrsta zločina treba vreme za istraživanje, a često pristup dokazima pre svega zavisi o političkoj volji da se krene napred", objašnjava Vilijamson.
On je potvrdio da je moguće istražiti i pronaći dokaze o ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti nakon što su prošle dve decenije od rata.
"Naravno da je moguće. Većina dokaza dolazi iz izjava očevidaca, ali ti dokazi moraju biti u mogućnosti da ih obrade. Potrebni su dodatni dokazi. Ponekad dolaze u obliku dokumenata, nekad potiču iz video-snimaka ili iz otvaranja masovnih grobnica. Mnogo je vrsta dokaza koji se mogu naći nakon 10-20-30 godina. To nije nemoguće učiniti, ali s vremenom sve teže", kaže tužilac Vilijamson.
Na pitanje mogu li se optužbe oslanjati samo na svedoke, Vilijamson je rekao da će se ovi navodi zasnivati prvenstveno na prikupljenim dokazima.
"Kao što sam rekao, tužioci neće samo uzeti iskaz svedoka i podići optužbe na taj način. Definitivno postoji potreba za saradnjom koja može doći u obliku nekih drugih svedoka koji govore o onome što su videli, pa se vidi da li se njihove priče podudaraju. Drugi način je uključivanje dokumentovanih dokaza koji sadrže naredbe izdate u tom periodu. Postoji nekoliko vrsta prikupljenih dokaza koji se mogu koristiti za dokazivanje onoga što govori očevidac. Teško da se optužbe zasnivaju isključivo na svedočenju jednog svedoka", poručio je Vilijamson.
On je istakao da je važno pogledati koji drugi dokazi podržavaju izvedene dokaze. Ako je svedok svedočio neposredno nakon incidenta, taj je dokaz možda pribavio NATO vojnik ili službenik za ljudska prava koji je prikupljao dokaze. Ako se pronađu drugi elementi koji potkrepljuju svedočenje, ono postaje verodostojnije.
Dokazi za "Žutu kuću"
Vilijamson kaže da će sudije saslušati dokaze i proceniće će da li su verodostojni, na kraju će odlučiti hoće li verovati svedoku ili ne.
On je za albansku televiziju takođe govorio i o čuvenoj "Žutoj kući", i poručio da će tužilac tokom suđenja izneti prikupljene dokaze. Rekao je da je bio u Albaniji tokom istrage zbog ovih optužbi, ali nikada nije bio u "Žutoj kući".
Prema Vilijamsonu, vlasti u Albaniji i na Kosovu su sarađivale, istovremeno je istakao da je izbegavao kontakte s bivšim predsednikom, tada bivšim kosovskim premijerom Hašimom Tačijem.
"Teško mi je govoriti o bilo kakvim konkretnim dokazima koji bi mogli ometati vođenje suđenja, jer je ovo stvar koja se razmatra. Sve što je vezano za dokaze prikupljene tokom istrage slučaja tokom suđenja će ispričati tužilac i kao što sam rekao, neprimereno je da komentarišem", naglasio je Vilijamson.
Pročitajte još:
