Erdogan posetio grad duhova na Kipru; Atina: Provokacija bez presedana

Ovaj grad je 70-tih godina prošlog veka stekao ovaj neslavni nadimak, kada je grčko stanovništvo posle turske invazije napustilo grad. Osim turskih vojnika od tada je u ovaj turistički raj retko ko kročio sve dok sredine oktobra ove godine kada su Turske vlasti dozvolile posetiocima ulazak u grad.

Erdoganova ideja da otvori grad koji se nalazi „ni na čijoj zemlji“ izazavao je burne reakcije među Grcima. Nazvali su je „provokacijom bez presedana“.

Turski lider je dana poručio da se nepravda učinjena severnom Kipru ne može prihvatiti.

„Sada sami moramo da rešavamo svoju sudbinu“, rekao je novinarima u Varoši i dodao da je očigledno ko su „ prave gazde“ u Varoši.

​Erdogan 6. oktobra najavio otvaranje grada, a samo dva dana kasnije vlasti Severnog Kipra su počele da puštaju ljude na obalu u gradu.

Predsednik Kipra Nikos Anastasijadis je ovaj postupak okarakterisao kao nezakoniti akt kojim se krši međunarodno pravo i Rezolucija SB UN, a grčki premijer Kirijakos Micotakis se obratio predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen osudivši „provokacije Turske“. Kako je tada rekao, to pitanje mora ponovo biti otvoreno u Evropskom savetu.

Nema nije ostala ni Rusija, koja smatra da je nedopustiva odluka Ankare da otvori ovaj grad jer se tako samo još komplikuje rešavanje kiparskog pitanja.

Sudbina Varoše - nekada raj, sada grad duhova

Ovaj turistički kvart u Famagusti zatvoren je za posetioce od 1974. godine nakon turske okupacije Kipra i podele ostrva.

Varoša je pod zaštitom Ujedinjenih nacija.

Početkom 70-tih godina Varoša je bila najpoznatije svetsko letovalište u koje su dolazili Elizabet Tejlor, Ričard Barton, Pol Njuman i mnoge druge zvezde.

Ali, od avgusta 1974. godine sve se promenilo a svih 39.000 stanovnika ostalo je bez krova nad glavom.

​Kiparski Grci su ga napustili, a gradu je praktično sve uništeno.

Savet bezbednosti UN je 1984. godine usvojio Rezoluciju prema kojoj su samo prvobitni stanovnici grada mogli u njega da se vrate, ali su turske vlasti to odbile.

Pola veka pregovora

Pregovori o ponovnom ujedinjenju Kipra, koji je podeljen 1974. godine posle turske intervencije, vode se već decenijama, ali nisu mnogo odmakli od početka.

Poslednji pregovori su prekinuti pre dve godine, jer je grčka strana tražila da Turska povuče svoju vojsku sa severa Kipra, oko 35 hiljada vojnika, što je Erdogan odbacio.

Kipar je od 1974. godine podeljen na grčki i turski deo, ali je međunarodno priznat samo grčki deo.

Pročitajte još:

• Turska iscrtava nove granice: Preti komadanje članice EU i UN