„Fajzerovih“ afera su se ovih dana posebno dotakli pojedini mediji u Hrvatskoj, uz podsećanje da je od te kompanije koja je svojevremeno potkupljivala hrvatske lekare, kako bi njeni lekovi ušli na listu zavoda za zdravstveno osiguranje, Hrvatska naručila 2,7 miliona doza vakcina protiv kovida.
„Fajzerove“ afere
Preneli su tako tekst „Poslovnog dnevnika“ iz septembra 2009. godine, u kome se konstatuje da je „američka farmaceutska kompanija imala ustaljenu praksu prevara, podmićivanja i obmanjivanja“.
U njemu se navodi da je „Fajzer“ morao da plati rekordnih 2,3 milijarde dolara odštete zbog obmanjivanja, podmićivanja i prikrivanja nuspojava prilikom uzimanja njihovih lekova.
Istraga koja je zaključena priznanjima krivice dvojice bivših „Fajzerovih“ direktora za prodaju, završena je nagodbom. Optužbe koje su kompaniji stavljene na teret zbog ustaljene prakse prevara odnosile su se na propagiranje 13 lekova.
Kompaniji je na teret stavljeno i da je lekarima za promovisanje njihovih lekova plaćala letovanja i obezbeđivala druge pogodnosti.
„I dok su u ’Fajzeru‘ pregovarali o ranijim prevarama i dalje su kršili iste zakone reklamirajući neke druge lekove“, naveo je list. Jedan od pet uzbunjivača, koji je dobio otkaz u „Fajzeru“, Džon Kopčinski izjavio je da se od njega očekivalo da po svaku cenu brani profit, čak i kada je u pitanju bilo ugrožavanje ljudskih života.
Iako je narednih pet godina poslovanje „Fajzera“ trebalo da bude nadzirano, nije prošlo više od tri godine kada su u toj kompaniji ponovo optuženi i opet su problem rešili parama.
I Srbija bila meta
u avgustu 2012. godine hrvatski „Jutarnji list“ je pisao da je američki farmaceutski div „Fajzer“ pristao na nagodbu i plaćanje 60 miliona dolara kazne zbog podmićivanja lekara u nekoliko zemalja, kako bi njihovi lekovi bili stavljeni na listu zavoda za zdravstveno osiguranje, među kojima je bila i Hrvatska. Ceo slučaj koji je počeo još 2004. godine, preuzelo je Državno tužilaštvo.
U isto vreme, RTS je javio da je američka kompanija „Fajzer“ deset godina, od 1997. do 2007, podmićivala i lekare i visokopozicionirane zdravstvene zvaničnike u Srbiji, Hrvatskoj, Češkoj, Italiji, Kini... i da su na mito dali milione dolara.
Prijavu protiv te farmaceutske kompanije podnela je Komisija za hartije Sjedinjenih Američkih Država, a Republičko javno tužilaštvo Srbije je tada najavilo da će ispitati navode američkih kolega.
Na pitanje mogu li ove afere „Fajzera“ da utiče na odluku prilikom odabira vakcine koju će neko kupiti, sagovornik Sputnjika, imunolog dr Radmilo Petrović je jasan:
„Sigurno da mogu da utiču. Među tim velikim kompanijama postoji konkurencija ko će pre doći do vakcine, čija će biti kvalitetnija i ko će veći profit ostvariti. Tako da je sve moguće. Tu bi trebalo da reaguje Svetska zdravstvena organizacija, da ona napravi neki red, mada ja nisam siguran da ona ima mogućnost da to uradi. Tu će biti velikih problema.“
„Fajzerova“ nedovršena vakcina
On pritom napominje da je, sudeći prema javnosti dostupnim informacijama, za čuvanje i transport „Fajzerove“ vakcine neophodna jako niska temperatura od oko minus 70 stepeni Celzijusa, što upućuje na zaključak da je reč o nedovršenoj vakcini.
„Vakcine sa živim virusom, a ovde je očigledno reč o takvoj, treba da budu osušene u vakuumu, kao što se radi sa MMR vakcinom protiv malih boginja, zaušaka i rubeola, koja se isporučuje u prahu pa se rekonstituiše prilikom samog davanja. To bi trebalo da bude i sa ovom vakcinom, da bi mogla pravilno da se upotrebi i da se ne izgubi njena efikasnost“, objašnjava naš sagovornik, koji je bio u timu lekara za borbu protiv epidemije variole vere 1972. godine.
On zato smatra da je velika prednost ruske vakcine protiv kovida 19 što će za njen transport i čuvanje biti dovoljna standardna logistika transporta medicinskih sredstava, umesto specijalnih kontejnera sa suvim ledom, što je slučaj sa „Biontek-Fajzerovom“, vakcinom.
Petrović kaže da je ta temperatura koja se pominje za čuvanje i transport američko-nemačke vakcine od minus 68 stepeni Celzijusa teško ostvariva u našim uslovima, jer bi to značilo da svaka zdravstvena ustanova ima mogućnost da je tako čuva.
„A njih ima puno kod nas koji bi obavljali vakcinaciju. Imamo 170 opština i 170 domova zdravlja gde se obično ljudi vakcinišu u toj opštini. To znači da bi trebalo da ima 170 nekih malih, priručnih zamrzivača koji bi čuvali vakcinu na toj temperaturi i da je neposredno pre aplikacije odmrznu, svaku pojedinačnu dozu“, ističe on, ocenivši da bi to predstavljalo i ekonomski i praktičan problem.
Petrović napominje da se kod nas vakcine čuvaju na propisanoj temperaturi hladnog lanca, odnosno u rasponu od plus dva stepena do plus osam stepeni Celzijusa. Rusi, kako napominje, propisuju da to bude na plus četiri stepena, plus, minus dva stepena, što je u suštini kao kod nas.
Ono što je ipak ohrabrujuće, jesu izjave sa najviših mesta da će vakcina koju god da Srbija kupi biti bezbedna.
„Želimo da naši građani dobiju sigurnu, bezbednu vakcinu, a ona se dobija kroz proveru kvaliteta vakcine i bezbednost vakcine u Agenciji za lekove i medicinska sredstva“, objasnio je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Borislav Vekić.
