Pobede na lokalnim izborima za američke javne tužioce povezane sa milijarderom Džordžom Sorošom otvaraju brojna pitanja, piše „Foks njuz“.
Američki investitor, milijarder i filantrop, poznat po svojim „raskošnim donacijama“ u političke svrhe, navodno sprovodi kampanju koja utiče na lokalno sprovođenje zakona, izjavio je Den Gejnor, potpredsednik konzervativnog „Medijskog istraživačkog centra“.
„Ovo je operacija koju Soroš finansira već nekoliko godina i osmišljena je da utiče na lokalne pravne sisteme širom zemlje“, rekao je on u sredu.
Gejnor, čiji „Centar za istraživanje medija“ prati finansiranje entiteta koje podržava Soroš, citirao je izveštaj „Los Anđeles tajmsa“ iz 2018. godine u kojem se tvrdi da je milijarder potrošio više od 16 miliona dolara na izbore u okruzima izvan Kalifornije.
U istom izveštaju se navodi da je Soroševa potrošnja u Kaliforniji premašila 2,7 miliona dolara.
Gejnor dodaje da je Soroševa fondacija za otvoreno društvo dodelila Američkoj uniji za građanske slobode (ACLU) bespovratna sredstava u iznosu od 50 miliona dolara u 2014. godini kao podršku nacionalnoj kampanji za reformu krivično-pravnih politika.
„Soroš zna da okružni tužioci i pravobranioci država imaju neverovatnu moć. Za kampanju okružnog tužioca okruga Kuk, Kim Foks, koja je odustala od optužbi u slučaju Jusi Smolet, potrošio je dva miliona dolara“, izjavio je Gejnor.
Megadonator finansira lokalne tužioce
Trenutni izborni ciklus obeležen je sve većim brojem lokalnih tužilaca koji su pobedili na izborima uz pomoć novca povezanog sa Džordžom Sorošem.
Tako je milijarder donirao najmanje milion i po dolara kalifornijskom Odboru za političku akciju pravde i bezbednosti (PAC), koji je podržao demokratu Džordža Gaskojna iz Los Anđelesa.
Nakon što je od PAC-a dobila oko 80.000 američkih dolara sredstava za oglašavanje, Šalena Kuk Džons, izabrana demokratska tužiteljka okruga Čatam u Džordžiji, takođe je pobedila na izborima, navodi „Atens baner-herald“.
PAC je, takođe, finasirao sa 116.000 dolara uspešnu kandidaturu okružnog tužioca Kimberli Gardner u Sent Luisu.
Prethodno je u izveštaju „Vašington posta“ navedeno da su „progresivni izazivači“ uspešno zbacili dosadašnje nosioce vlasti nakon što su primili blizu milion dolara finansijske podrške od PAC-a u okruzima Arlington i Ferfak 2019. godine.
Soros je podržao Parizu Degani-Tafti da pobedi okružnog tužioca okruga Arlington Tea Stamosa i bivšeg zaposlenog u Ministarstvu pravosuđa Stiva Deskanoa protiv okružnog tužioca okruga Ferfak Rejmonda Moroga.
Izveštaji o finansiranju kampanje koje je citirao „Foks njuz“ pokazuju da je Degani-Tafti od PAC-a dobila 583.000, a Deskano 392.000 dolara.
Godine 2016. Republikanac koji se kandidovao za okružnog tužioca u okrugu Henri, u Džordžiji, povukao se nakon što je „Soros fond menadžment“ stao iza njegovog protivkandidata.
„Posle konsultacija sa mojom porodicom i pouzdanim savetnicima, postalo je jasno da najverovatnije nećemo biti uspešni protiv neograničeno finansiranog protivnika, a ja odbijam da sprovedem svoju porodicu kroz ono što se dogodilo na drugim izborima koje je podržao Soroš“, rekao je tad tužolac Met Mekkord.
Uspešni Mekkordov protivkandidat, aktuelnini okružni tužilac Darius Patiljo, porekao je tvrdnje da mu je Soroš direktno donirao sredstva. Patiljo i Šalena Kuk Džons tvrdili su da im je pojačani fokus na Soroša bio smetnja.
Prema Denu Gejnoru, iako bi se moglo reći da se Džordž Soroš pretvora u figuru „babaroge“, njegov uticaj je stvaran. Fondacija za otvoreno društvo, koju je osnovao Džordž Soroš nije zvanično komentarisala izveštaj.
Državni tužilac Vilijem Bar upozorio je 2019. godine da liberalni milijarder Džordž Soroš „finansira radikalne kandidate za tužioce“ u gradovima širom zemlje.
Bar je upozorio da bi, ako se tako nastavi, taj trend mogao rezultirati porastom nasilnog kriminala.
„Došlo je do razvoja događaja gde dolazi Džordž Soroš, u pretežno demokratskim sredinama i ulaže puno novca da bi se izabrali ljudi koji nisu zainteresovani za podršku sprovođenju zakona, odnosno ne interesuje ih gonjenje kriminalaca, već sprovođenje drugih društvenih planova. Mogli bismo se naći u poziciji da zajednice koje ne podržavaju policiju možda neće dobiti policijsku zaštitu koja im je potrebna“, rekao je Bar.
