U svetu se grčevitom brzinom razvija više od 150 vakcina protiv virusa korona, sve u nadi da će neka od njih ubrzo izaći na tržište i zaustaviti pandemiju i krizu u kojoj se svet našao.
U trku su se, osim kompanija i naučnih instituta, uključile i države. Međutim, apel Generalnog sekretara UN za „globalnim primirjem“ kao da ne važi i za razvoj vakcine. Takođe, Svetska zdravstvena organizacija, koja u razvoju vakcine ima status koordinatora, kao da ima epizodnu ulogu u nadmetanju koje je postalo stvar međudržavnog prestiža. Velike sile su se podelile, svaka za sebe pokušava da prva dođe do vakcine, neke od njih, kroz obećanja i pritiske raznih vrsta, pokušavaju da za svoj račun obezbede tržišta onih država koje nemaju resurse za razvoj vakcine.
Sa druge strane, države bez resursa za naučne poduhvate velikih razmera, čast izuzecima, pažljivo vagaju da ne uvrede nekog potencijalnog snabdevača, plašeći se da nakon otkrića neće moći da nabave vakcinu.
Tako je pitanje vakcine, od čisto zdravstvenog i ekonomskog, postalo par ekselans političko, čak geopolitičko pitanje — svojevrsna „geopolitika vakcine“ razvija se pred našim očima.
Prodaja vakcine žešća od prodaje oružja
Trka između država, koja će među njima prva stići do dovoljno efikasne i bezbedne vakcine, postala je trka za prestižom, jer ona država koja to bude prva uradila, za sebe može da stekne ne samo ekonomsku korist, već i da plasira meku moć, da postane privlačna kao zemlja koja ima razvijen zdravstveni i naučni sistem, smatra Vladimir Trapara, istraživač sa beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
„Pitanje vakcine svakako jeste politizovano, zato što kada pratimo vesti o vakcini, koja je zemlja prva došla do vakcine, koja je u kojoj fazi, videćemo da konkurencija plasira loše vesti. Tako, recimo, kada su Rusi prvi registrovali svoju vakcinu, svi su na Zapadu odmah skočili da kažu kako to nema veze i kako su završili tek prvu fazu ispitivanja. Po oštrini tih komentara vidimo da se tu ne radi samo o denunciranju ruske vakcine, nego Rusije kao države. Slično je i sa kineskom vakcinom“, napominje on.
Zbog toga, kada god se u medijima pojavi vest o neželjenim efektima prilikom testiranja neke vakcine, u popriličnoj meri možemo da budemo sigurni da iza toga stoji konkurencija, koja neželjene efekte koristi kao argument da će njihova vakcina biti bolja, dodaje on.
Prema Traparinim rečima, pandemija virusa korona od starta je imala geopolitičku dimenziju.
„Bilo je naivno očekivati da će velike sile odmah da stave razmirice po strani i da se zajednički bore protiv pandemije. Dogodilo se suprotno — dogodilo se da svaka od njih gleda šta može iz pandemije da izvuče za sebe u smislu nekih ekonomskih, ali i političkih koristi“, objašnjava on.
On podseća da je, nakon što su kineski i ruski lekari došli u neke evropske zemlje kao pomoć u borbi protiv pandemije, administracija Donalda Trampa lansirala optužbe da je virus veštački stvoren i da je pobegao iz laboratorije u Vuhanu. U tom momentu se, prema Traparinim rečima, raspoznaje odraz kinesko-američkog geopolitičkog sučeljavanja. Tako se pitanje vakcine postavlja kao poslednja faza u geopolitičkoj dimenziji pandemije virusa korona.
Vakcina pitanje nacionalne bezbednosti
Za Nikolu Božića iz istraživačke stanice Petnica, pitanje vakcine važno je i za nacionalnu bezbednost, pa je samim tim ono i političko pitanje.
„Svako političko pitanje može da bude i zloupotrebljeno, ali ova faza u kojoj se nalazi svet, jeste faza u kojoj svaka nacija za sebe pokušava da nađe rešenje. One nacije koje to uspeju, uspeće da svojim građanima obezbede javno zdravlje, a onda će imati priliku i da na globalnom tržištu prodaju taj svoj resurs i iskustvo i na taj način ostvare određeni politički uticaj“, smatra on.
Kako naš sagovornik kaže, pitanje vakcine na neki način podseća na trku u naoružanju, ali na trku za odbrambenim oružjem.
„Vakcina nije nešto što je ofanzivno, nego je nešto što treba da zaštiti i države, i nacije, i pojedince. Tako da je ovo kao trka u defanzivno naoružanju prema nekom potpuno trećem, spoljnom neprijatelju. Razvijanje vakcine, samo po sebi, ne nanosi štetu nikome drugom, samo može da bude od koristi nakon što se vakcina stavi na tržište za sve stanovnike naše planete“, zaključuje Božić.
Pročitajte još:
- Počela masovna proizvodnja ruske vakcine protiv korone - „Sputnjik V“
- U Beogradu jutros bez slobodnog mesta za kovid pacijente
- Vučić: Nećemo mačku u džaku, već sigurnu vakcinu
- Srbija obezbedila 1,8 miliona doza, najverovatnije, američko-nemačke vakcine
- Proizvođači prve ruske vakcine protiv kovida povećali proizvodnju
