Božović ističe za Sputnjik da je iznenađen ovakvim stavom Crne Gore jer on nije postupio ništa drugačije nego što su to radili srpski ambasdori pre njega u ovoj državi u ovakvim prilikama.
Božović zatečen tumačenjem ministarstva
„Sa čuđenjem i nelagodom primio sam činjenicu da sam sinoć kasno pozvan u Ministrstvo vanjskih polova Crne Gore gde mi je rečeno da se ta moja namera kvalifikuje kao mešanje u unutrašnje stvari i pitanja suverenosti države i nekakvih istorijskih falsifikata. To Republika Srbija i ja kao amabsador u potunosti odbacujemo. Naročito neargumentovanim smatramo pominjanje termina „istorijski falsifikat. Razgovor u ministarstvu je za mene bio izuzetno neprijatan“, objašnjava Božović.
On je podsetio da je tabla u Budvi postavljena 1931. godine u vreme Kraljevine Jugoslavije, posle teškog građevinskog poduhvata, kada je napravljen put Cetinje-Budva. Ta tabla je postavljena od strane Opštine Budva, dodaje Božović, i svečano osveštana u slavu i čast svim junacima i crnogorskim i srpskim. U tom svetlu, istorijske činjenice su i više nego jasne.
„Negirati dan primirja, pobede i savezništva Srbije i Crne Gore koje su u velikom ratu kroz Mojkovačku bitku jasno, neupitno i istorisjki bile zajedno u toj pobedi, i dovoditi to u pitanje, za mene je veoma neprijatno iznenađenje. U kosulatcijama sam sa državnim vrhom Srbije, a naravno, zbog ovakvog stava zemlje domaćina, mogli smo samo da odustanemo i da odložimo polaganje venca na Spomen ploču, čekajući neka bolja buduća vremena“, ističe Božović.
Srbija opredeljena za bratske odnose sa Crnom Gorom
Kultura sećanja, odavanje počasti i pošte junacima koji su pali za slobodu i naše današnje vrednosti predstvalja najveći civilizacijski čin, navodi naš sagovornik.
„Rekao bih i pred crnogorskom i srpskom i evropskom javnošću - Republika Srbija svedoči svoju čvrstu želju i opredeljenje da gradi najbolje moguće bratske i prijateljske odnose sa Crnom Gorom. Srbija želi da svojom politikom mira i razumevanja, na današnji dan Dan primirja pošalje poruku mira i pomirenja, kako među narodima tako i među državama. Da još jednom posvedočimo dostojnost današnjeg dana i odavanjem pošte i počasti svima onima koji to nesumnjivo zaslužuju. Sećajući se svih njih, trebalo bi da razmišljamo i o budućnosti. Kao dve moderne demokratske evropske države, koje su jedna drugoj najbliže, treba da sarađujemo ekonomski, privredno, kulturno, politički, u interesu i Srbije i Crne Gore,“ napominje Božović.
On kaže da se nada da će nove tri pobedničke koalicije u Crnoj Gori uskoro formirati novu vladu i da će se ta nova vlada truditi da razvija najbolje odnose i sa Srbijom i sa zemljama u okruženju.
Organizovaćemo istoriski skup
„Ono što mogu da obećam je da će i u našoj ambasadi i u meni lično imati konstruktivnog partnera za unapređenje naših odnosa i davanje jednog novog tonaliteta koji će, nadam se, biti drugačiji, prijateljskiji i dobronamerniji nego što je sada. Uopšte ne želim da osuđujem bilo koga, samo želim da pozovem na poštovanje istorijskih činjenica, na razum, mir, zajedništvo i da se vratimo rešavanju problema građana kao što se od nas to i očekuje. I da se vratimo onome što nam je zajedničko na putu evroatlanskih integracija“, rekao je srpski ambasdor u Crnoj Gori.
Kada je u pitanju tema kulture sećanja i odavanje pošte, rekao bih da je to i vanevropski, dakle svetski i civilizacijski domet kome zajedno u budućnosti moramo da damo doprinos, ističe Božović.
„Mi nikada nismo bili istorijski suprostvljeni, naše države i vojske nisu nikada međusobno ratovale niti bile u nekakvom sukobu. Tako da milsim da samo treba mudro pogledati istorijske činjenice i oko njih zauzeti određeni stav. Ono što sam danas dobio od velikog broja srpskih organizacija je podrška i zahtev da učestvujemo u organizaciji šireg naučnog istorijskog skupa na kome bi istoričari Crne Gore, Srbije, i iz regiona, pod pokroviteljstvom srpske i crnogorske Akademije nauka, te istorijske činjenice još jednom osvetlili, kako se ne bi davalo prostora za zlonamerno tumačenje“, dodao je Božović.
Božović priznaje da ga je poslednji neprijatan slučaj dodatno pogodio jer je i sam rođen u Crnoj Gori i tu zemlju doživljava najbliže moguće:
„Nikada ne bih uradio ništa na štetu i protivno interesa Crne Gore, jer bih onda radio i na štetu Srbije“.
