Ovo za Sputnjik kaže Aleksandar Kavčić, nekada učenik čuvene beogradske Matematičke gimnazije, a danas profesor na Karnegi Melon univerzitetu u Pensilvaniji, jednom od najboljih tehničkih univerziteta na svetu.
Već dva semestra profesor Kavčić ne predaje, jer stalno putuje, pokušava da pomogne svojoj zemlji — Srbiji. Ideja mu je da svako dete štampa svoje besplatne udžbenike. Veruje da prvo treba da dopre do svesti prosvetnih radnika koji su, kako kaže, poniženi, ali su zaboravili da i oni moraju da vode računa o džepu roditelja.
„Recimo da u ovom trenutku ima sedam izdavača, svaki ima približno isti sadržaj i istu cenu udžbenika, nastavnik koji ih bira, kaže, daj da izaberem onaj koji će mi doneti neki poklon od izdavača, laptop ili neko putovanje u inostranstvo. Nastavnici i direktori to zaista rade na taj način. Ali, onog trenutka kad im ponudite izbor besplatnog udžbenika, tu će se videti od kakvog su moralnog tkiva satkani“, kaže Kavčić.
On dodaje da na internetu odavno postoje besplatni udžbenici, uglavnom na engleskom jeziku, zato što se na njemu vodi nastava od Indije, preko južne Afrike, Evrope, Kanade, Amerike i Australije. Mehanizam besplatnog udžbenika nije svuda isti, u nekim i nisu besplatni, ali siguran je da zemlja kao što je Srbija, veličine prosečnog grada u Aziji, može da ih ima.
U Americi, u kojoj trenutno radi, sve zavisi od države do države, ali svaka od njih 50 ima projekat besplatnih udžbenika. Navodi nam i primer Teksasa u kome dete dobije udžbenik od škole, ali mora da ga vrati na kraju godine.
„To bi mogao biti princip za decu koja nemaju računare, a i za njih je moguće odštampati udžbenik sa interneta za 200 dinara, lakše je i bolje tako, nego da ga plate 1.200“, ističe naš sagovornik.
Monopol stranaca na udžbenike u Srbiji
Kavčić ne želi da komentariše monopol koji u Srbiji drže strani izdavači, jer se o njima za sada informisao samo iz medija, a podaci kažu da četiri strana izdavača drže čak 87,4 odsto ovdašnjeg tržišta školskih knjiga, samo za prvake i petake.
„Međutim, ušao sam u detalje kada su u pitanju profitne stope, one su 100 odsto. Ako ulože 400 dinara, zarade još 400, to je 800, a još 200 ode na PDV, to je račun. To je enorman profit! On je nezamisliv na zapadu, ali strani izdavači ne žele da rade za 20, 30 odsto, kao što su radili domaći, a roditelji preskupe knjige moraju da kupe.“
Da bi deca došla do besplatnih knjiga, pre svega je potrebno da Fondacija dobije dozvolu Ministarstva prosvete. A za to je potrebno lobiranje. Prvo očekuje podršku prosvetnih radnika i njihovih sindikata.
„Ne može jedna osoba da se izbori protiv monopola, ne može ni naša Fondacija, očekujem i podršku uglednih javnih ličnosti intelektualaca koje su naše škole oblikovale. Mnogi su mi rekli da je ideja odlična, ali je za sada javno niko nije podržao“, kaže Kavčić i dodaje da je možda prerano govoriti o ovome, jer još nijedan udžbenik nije okačen na internet.
Prve besplatne knjige do septembra
Ali na tome se intenzivno radi, prvi će se pojaviti već do početka sledeće školske godine, a godinu i po dana deli nas od trenutka kada će svi besplatni udžbenici za osnovce biti na internetu. Šta god da se desi, siguran je da će makar u ovom segmentu akcije istrajati, jer smatra da bi upravo od obrazovanja mogao da počne povratak na izgubljeni sistem vrednosti.
„Živimo u zemlji u kojoj se plagiraju doktorati, kupuju diplome, dok god se to dešava, nećemo moći obrazovanje vratiti na mesto koje mu pripada. Ne može prosvetni radnik da ima autoritet u društvu, da učenicima propagira vrednosti, posebno u srednjoj školi, ako oni vide da se političari i drugi bahati ljudi ponašaju drugačije“, kaže ovaj profesor koji je predavao na Harvardu, ali i na Havajima i u Hong Kongu.
Pomoć deci ometenoj u razvoju
Fondacija „Alek Kavčić“ obratiće posebnu pažnju na decu ometenu u razvoju, a ideja je da pomognu i muzičke škole jer, kako kaže Kavčić, i oni bi morali da imaju besplatne udžbenike.
Profesor Kavčić je izumitelj za sada u svetu najboljeg čitača magnetskih memorija, čitača hard-diska, koji je nezakonito koristila globalna kompanija „Marvel“. Posle višegodišnjeg suđenja dobio je spor i odštetu od 750 miliona dolara. Deo novca otići će na projekat besplatnih udžbenika. Svoju školu odavno pomaže.
„Ne znam koliko je Fondacija računara kupila za Matematičku gimnaziju, jer im uplaćujemo novac, znam da su do pre tri godine imali jedan, a sada imaju šest kabineta sa po 20 računara. Novac koji ne ode na računare, mladi genijalci troše za odlazak na takmičenja širom sveta.“
Profesor Kavčić već pomaže i osnovcima u Srbiji. Deo novca koji njegova Fondacija uplati Matematičkoj gimnaziji, odlazi i na unapređenje starijih kompjutera koje ova škola prosleđuje osnovnim školama.
