„Tim dokumentom pruženo je ono što, prema vojnim i drugim procenama, ne bismo mogli da sačuvamo. U situaciji kada je prestonica Karabaha Stepanakert ostala bez odbrane, pri nastavku ratnih dejstava, postojala je velika mogućnost gubitka Stepanakerta, Martunija i Askerana. Nakon toga, hiljade naših vojnika moglo bi biti opkoljeno, odnosno, došlo bi do kolapsa. Upravo uzimajući u obzir te procene doneta je odluka da se potpiše sporazum“, rekao je Pašinjan u video-obraćanju na Fejsbuku.
Premijer je dodao da je Generalštab oružanih snaga Jermenije izveštavao o problemima sa resursima, a da je političko rukovodstvo delilo to mišljenje.
Istovremeno, rekao je da su tokom borbenih dejstava preduzeta dva pokušaja da se povrati okupirani grad Šuši, koji je drugi po veličini u Karabahu.
„Jedan od pokušaja je propao, a u drugom je jermenski odred uspeo da prodre u grad i različita mišljenja o kontroli nad Šušijem bila su povezana sa aktivnostima ovog odreda“, dodao je.
Pašinjan je izjavio u utorak da smatra da bi situacija bi bila bolja nego sada da je Jerevan pre godinu dana pristao da Azerbejdžanu vrati pet regiona oko Karabaha, ali da niko, uključujući i njega, nije ovo smatrao pravim putem.
Prekid vatre u Karabahu
U ponedeljak je objavljeno da su lideri Rusije, Jermenije i Azerbejdžana usvojili zajedničku izjavu o prekidu vatre u Karabahu. Prema ovoj izjavi, u Nagorno-Karabahu potpuni prekid vatre počinje 10. novembra, Azerbejdžan i Jermenija zaustavljaju se na svojim zauzetim položajima, a moraju i da razmene ratne zarobljenike. Takođe, u Karabahu će biti stacionirani ruski mirovnjaci.
Tokom noći su u Jerevanu održani tada protesti zbog najave o završetku rata u Karabahu. Nekoliko vladinih zgrada je uništeno. Premijer Jermenije je u svetlu tih protesta pozvao sve koji nemaju nikakve veze sa razbojništvima da odu kući i izjavio da je „čist“ pred svojom domovinom i jermenskim narodom.
Pročitajte još:
