Scene iz istorije umetnosti i religije
Dvanaest skulptorskih scena obrazuju objedinjenu celinu u prostoru kao kratak uvod u istoriju umetnosti, odnosno pregled najpoznatijih ili najprepoznatljivijih primera prikazanih u tri celine - sakralne, svetske i nacionalne umetnosti, u koje je inkorporirana zatečena figura dečaka, tinejdžera u nedoumici, koji se prvi put susreće sa njima.
Skulptorske scene, prema rečima umetnika, na narativan način predstavljaju opšta mesta u istoriji umetnosti i religiji i prikazuju pogrešnu percepciju mladog čoveka u susretu s umetničkim delom.
„Kada stoji pred vratima i posmatra scenu freske Uspenje Presvete Bogorodice u Sopoćanima, apostole koji tuguju zbog toga što se dogodilo, on doživljava to kao da oni brinu zbog toga što on ulazi ili izlazi na neka vrata. U susretu sa Pikasovom 'Glavom bika' koju je umetnik napravio 1942. od sedišta i volana bicikla, dečak dolazi na genijalnu ideju da od toga napravi bicikl, jer on ne vidi umetničko delo“, objasnio je Crnobrnja za Sputnjik.
Dete pred Šumanovićem, Marinom Abramović, Mojsijem
Crnobrnja je tokom prethodnih 15 godina svojim delima prvenstveno označio bitne događaje i periode u svom životu.
Tragajući za pravim odgovorom na odrastanje i njegovim fenomenom nastala su mnoga dela koja, prema rečima istoričara umetnosti Marijane Vaščić, svojim kontinuitetom i likovnošću zauzimaju drugačiji pogled na savremenu skulpturu.
U novoj seriji radova Crnobrnja se bavio Savom Šumanovićem, slikom „Seoba Srba“, Marinom Abramović, biblijskim scenama Adama i Eve, Kaina i Avelja, Mojsija, tu je i „Rađanje Venere"...
„Na kraju je Marko Crnobrnja. Napravio sam interpretaciju svog prvog rada tako da poslednji rad posmatra taj prvi. Pokazujem našu sadašnju situaciju, pogrešnu u svemu. Mi smo konzumentsko društvo, od svega bismo da napravimo profit. Nešto ima smisla samo ako ima vrednost“, objasnio je Crnobrnja.
Posmatramo i pogrešno razumemo
Kroz svoj dosadašnji opus, Marko Crnobrnja se profilisao kao umetnik-pedagog, autor koji u središte svog skulptorskog promišljanja smešta figuru deteta i kroz svedene postavke stvara narativne kompozicije didaktičkog karaktera.
„Dete je sada u drugom planu, jer je ono samo posmatrač kao i svi mi. Onaj ko stane pred tu scenu, posmatra ono što i dete vidi, ali i celu kompoziciju. Za razliku od nekih mojih ranijih skulptura, sada je u prvom planu scena o kojoj želim da govorim, a dete je posmatrač i urađen je na sveden način. Fokus je na događaju, a ne na detetu. Da nema posmatrača, imali bismo osećaj da posmatramo umetničko delo. Tek u odnosu sa detetom shvatamo zaplet - da je dete pogrešno razumelo“, objasnio je Crnobrnja.
Za svoje nove radove koristio je drvo, terakotu, poliester, metal, tekstil, uz primenu slikarskih tehnika.
„To je ambijentalna celina. Galerija je pregrađena tako da je stvoren mrak i omogućeno mi je da napravim muzejsku postavku sa scenskim, dosta dramatičnim svetlom. Svaka scena je osvetljena posebno i time se pojačava utisak samog događaja u sceni“, objasnio je autor.
Marko Crnobrnja, rođen u Obrenovcu 1978. godine, diplomirao je 2005. godine na Odseku vajarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Od 2017. godine angažovan je kao umetnički saradnik na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
Njegova izložba u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda može se pogledati do 3. decembra.
Pročitajte još:
